Дилема са трибина: да ли је Жеравица добар и као клупски тренер

Тренеру Жеравици многи, са новинских стубаца, из стручних углова и са трибина, замерају да се није снашао најбоље у улози клупског тренера. Замерају му: да је лако могао да манипулише са дванаест звезда са југословенског неба, док је био тренер репрезентације. Јер, имао је на располагању врсне кошаркаше. Замерају му: да се на „црно-белој“ клупи губи у комбинацијама, да се не сналази…

ЖЕРАВИЦА: Смешно: Мислим да сам се изванредно снашао и постигао максимум у условима који су ми омогућавали, тренинзи у различитим дворанама, у веома непогодним терминима у ВШФВ, Спортском центру Звездара, Спортском центру Врачар, Палати спортова у Новом Београду… Термини су били недовољни и у незгодан час. На пример, Фарчић је могао да тренира само два пута недељно, јер је био спречаван природом посла. Осим пласмана екипе, били су присутни и други задаци за које сматрам да сам веома добро обавио: уигравање појединих линија у тиму, које у перспективи треба да дођу до изражаја. Затим, решавана су многа индивидуална питања скопчана за утакмице: морал, давање шанси младима, који су могли у појединим тренуцима да се доказују. Проблеми су били бројни. Сада, после анализе, на најбољем путу сам да пронађем начин за њихово решавање. То што многима у мојим тактичким настојањима није било јасно само је једно плус за мене. Јер, моја је жеља, као и сваког другог тренера, да противник не прозре моје намере. Ако успем да то публика не осети, то је већ успех, због тога су и стечени такви разноврсни утисци. Али, треће место иде у прилог мојих закључака, да треба још узети у обзир да смо два месеца били без оболелог Ђукића и Фарчића, који је сломио прст.