Илија Катић, један од истакнутих и, надасве, за сва места употребљив играч жели да оде из Партизана. Рецимо и то због оних који хоће да га осуде, да то не чини ради срца већ с пуно туге.

„У Партизану сам постао то што сам данас“, каже Илија Катић. „То је мој клуб. Заволео сам га као и сам град Београд у коме једино могу да живим. Међутим, принуђен сам да мислим и на оне дане када моје хитре ноге не буду више могле да поднесу ритам утакмица. Имам породицу, висок стандард и сада ми је дивно. Али, шта сутра? У нас је немогућно обезбедити, бар делимично, своју егзистенцију када су примања лимитирана а живот скуп. Наравно, моја породица и ја данас добро живимо али се плашим сутрашњице. Тешко је са високих примања и већ створених навика доброг живљења пасти на минимум који тешко може да обезбеди и минимум неопходан за живот. Због тога морам у иностранство. Испуњавам све услове за одлазак и надам се да ми нико у клубу неће правити сметње да одем.“

У јуну ће сигурно потписати уговоре Бјековић и Радаковић али је неизвесно да ли ће то учинити и Катић. Непотребно је говорити колика би то штета била да Катић промени дрес. Тим пре што је сасвим извесно да ће Катић, због своје конституције, виталног капацитета, спортског живота и професионалног односа, имати врло дуг играчки век. При доношењу одлуке о давању сагласности треба и то имати у виду као и чињеницу да се на нашем тржишту такав играч не може купити.

У овом случају то је проблем Партизана. У ништа бољој ситуацији неће овог јуна бити ни остали прволигаши, па је то општи проблем који тражи ангажовање и друштвено-политичких организација а не само клубова и фудбалске организације.

Разуме се, у свему овоме одлучујућу реч ће имати Велибор Васовић, односно управа клуба, јер је извесно да ће они учинити све да Илија Катић остане у клубу. Шта ће бити — видећемо.