Пршти као разбијено огледало вест да је Васовић поднео „неопозиву оставку“. Шок је тако јак да се они највернији пријатељи Партизана не могу да снађу. Та још јуче је све у овом клубу било хармонично, мирно, чак срећно… Па и то што су испариле све шансе за прво место није никога толико сневеселило јер је узлет од Васовићевог доласка био тако јасан, наглашен, чак је готово идентификован са њим.
У клубу сви високо цене Васкетов рад и његове способности. Као интелигентан човек он је то осећао и знао. Међутим, доста је често, као човек агресивне таштине, стављао пред играче и управу питање поверења. Пре три месеца, опет тајним гласањем, играчи су му дали безрезервну подршку (21:0).
Кажу да је историја учитељица живота. Да је то поштовао Васовић би нашао примере неочекиваних преокрета код маса.
Винстон Черчил је био најзаслужнији човек Велике Британије за победу над нацизмом, а одмах после тог тријумфа изгубио је на изборима. Такав обрт расположења народа нико није очекивао. Нешто слично се догодило и „великом генералу“. И Де Гол је чешће него што је то било потребно искушавао нацију тражећи поверење кроз плебисцит да би у тренутку када је земља доживљавала највеће висине економског и политичког успона доживео — пораз.
Нешто слично у малом догодило се Васовићу! Када је изгледало да звезде додирује рукама пожелео је да има још шира овлашћења. Тачније: хтео је апсолутизам! Играчи и поред свег поштовања и дисциплине нису били расположени да у самоуправном друштву они једини буду обесправљени влашћу једне личности. Рекли су — не! Не сви, али добра већина — 11:6.
Васовић је млад и импулсиван човек. Уме да пренагли али и да увиди грешку. Он није искидан надземаљским интересима јер је рационалан. Но, он још није задовољан ни делом ни оним како је Партизан организован изнутра. Жели даље усавршавање, већу пословност, брже реаговање, оштра овлашћења и мање спотицање у свакодневној клупској оперативи. Верују да би све боље било ако би он о свему одлучивао. Можда је и у праву. Међутим, у самоуправном друштву то је тешко остварити, јер се људи не мире с тим да буду статисти када је у питању њихова судбина. Познавајући Васовића сигуран сам да би и он, да је данас играч, гласао против „техника“ који би хтео апсолутистички да влада.
Васкетов досадашњи рад није био напор без завршетка зато што Партизан није првак И без тога учинио је много. Партизан сваког дана иде напред. Оно што га издваја од других стручњака јесте логика, јасноћа ред и пуна професионализација односа на свим релацијама а он у свему даје пример. И управо због тога верујем да ће Васовић одустати од неких својих нових овлашћења и остати у клубу. Другачије не може бити. Њега новац није извитоперио у топлој љубави према Партизану и оданости фудбалу. За Васовића је фудбал атрибут живота, од ума до физичког напрезања. Он чак негује посебну медитацију, па због тога често долази у конфликтне ситуације. Зато верујемо да је и овај случај један епизодни конфликт који ће имати свој хепиенд.