Рођен: 1931. године
Играо: 1945 — 1960.
У клубу: Војводина и Партизан
На месту: полутке
Репрезентативац: 35 пута
Занимање: професионални тренер
Тодор-Тоза Веселиновић спада у ред најспектакуларнијих фудбалера које је наш послератни фудбал имао. По мишљењу стручњака улази у најужу породицу виртуозних мајстора лопте какви су још само били Бобек, Шекуларац, Милутиновић и Вукас!
Поникао у оном славном подмлатку Војводине, из кога су под стручном руком Бана Секулића стасали формати као што су Вујадин Бошков, браћа Крстић, Драга Живковић и други, припадао је највећој генерацији новосадских фудбалера и био је сигурно њен најистакнутији члан. Иако је за пок. Светозаром-Цветом Џанићем, предратним халфом Војводине, загребачког Грађанског и државног тима остала легенда, као и за Вујадином Бошковом који је прославио златни јубилеј у националном тиму и облачио дрес континента, ипак их је Тоза Веселиновић надмашио и био је сигурно највећи фудбалер кога је АП Војводина икада имала!
Овај сјајни фудбалер носио је „црно-бели“ дрес током две сезоне (1952. и 1953) и права је штета што се није дуже задржао у нашој средини. Трио Партизана, у саставу Веселиновић — Валок — Бобек, представљао је праву казнену експедицију, а то је најтеже осетила на својој кожи Црвена звезда у оној незаборавној финалној утакмици Купа 1952. године, када је формално прегажена са 6:0! Голгетер и један од најбољих актера тог меча био је Тоза Веселиновић.
Али ово није била једина велика игра популарног „Тошкаре“ (како су га Новосађани од миља звали). У аналима наше националне репрезентације остаће вечно записане његове три незаборавне партије. Пре свега она дебитантска септембра 1954. у Кардифу, када је за 45 минута (колико је укупно играо) постигао хет-трик и сам обезбедио нашу победу над Велшанима (3:1)! Сличан подвиг је поновио четири године доцније, септембра 1958. У Пратеру, када је после вођства Аустрије (3:1) постигао такођер хет-трик и на крају окренуо резултат у нашу корист — 4:3! Коначно, био је и један од три главна актера наше најбриљантније послератне победе у Београду (маја 1958.), када смо катастрофално поразили Енглезе са 5:0! Трио Веселиновић — Милутиновић — Шекуларац, који је нокаутирао Албионе, није више никада надмашен!
За тај трио с уздахом и данас тврде да је био састављен од самих „виолина“. То довољно говори какав је Тоза играч био. Превасходни техничар, суптилни уметник лопте за кога у фудбалу није постојала тајна, феноменални дриблер, пакер и шутер, био је фудбалер првог и другог плана, подједнако лукав као организатор напада и још опаснији као његов најубојитији стрелац! Велики је број стручњака који упорно тврде и сада да је Веселиновић био вероватно наш најкомплетнији послератни фудбалер и несумњиво играч који је с највећом лакоћом баратао лоптом!
По завршетку фудбалске каријере посветио се тренерском позиву и већ годинама с видним успехом ради као фудбалски учитељ истакнутих клубова у далекој Колумбији.