Велики успех одбојкаша Партизана: 25 победа, само један пораз, сет-разлика 76:18

Завршетак првенства 6. маја 1973. године, донео је одбојкашима Партизана, у сјајном финишу, титулу шампиона Југославије по седми пут.

Показало се да је тим „црно-белих“ био одлично уиграна целина — екипа младости, борбености, искуства и ентузијазма. Играло се ефикасно и допадљиво током целог првенства. Подмлађени тим водио је жестоку борбу за сваки поен, за сваки сет, да би постигао овако велики успех; тим значајнији, јер је конкуренција у Савезној лиги, ове године била јача но икад раније.

Када бисмо правили биланс овогодишњег успеха, онда би он изгледао овако: из 26 сусрета Партизан је освојио 50 бодова (од 52 могућих) забележио 25 победа и доживео само један пораз: 12 утакмица завршено је максималним резултатом од 3:0. 11 утакмица добијено је убедљиво са 3:1, а само у два маха водила се жестока борба у пет сетова и то против вечитог ривала Црвене звезде и екипе Модриче. Изгубљена је само једна утакмица и то (у моменту, када су „црно-бели“ били депримирани поразом у финалу Купа Југославије) баца малу сенку на изванредне резултате постигнуте током целог првенства.

Чињеница је да се у одбојкашком клубу тренирало и радило као никад до сада, но не треба занемарити резултате стручног рада, уназад неколико година, који су имали знатног утицаја у овом првенству. Тренирало се четири до пет пута недељно: изостанака скоро и да није било (само 12 за осам месеци). Ангажовање, од првог до последњег човека, било је у потпуности.

Једно је сигурно: Првенство је било тешко! Никад теже, а више пута и драматично. Наши младићи борили су се као никад до сад. Били су тим који је подједнако добро играо како код куће, тако и у гостима. Пленили су срца љубитеља одбојке, својом атрактивном и квалитетном игром. Овуда су били радо виђен и пријатељски дочекан тим. Током целог првенства импоновали су својим спортским понашањем.

Тајна успеха поред марљивог рада, лежи и у томе што људи из клуба „велике таленте“ нису тражили на страни. Они су били ту, пред нама, створени у нашој средини, васпитавани да воле свој клуб. Зато при процени вредности наших одбојкаша и њихове игре, слободно можемо рећи да је на завидном нивоу.

Честитке заслужују сви у клубу од тренера Мирослава Воргића, „техника“ Љубомира Бабића, председника Ђорђа Станишића до ветерана: Свете Петровића, Пиљића, Марковића и осталих играча: Голијанина, С. Баланџића, Елезовића, Станимировића, Ковачевића, Башића, па до оних најмлађих Стојимировића, Куљића и Д. Баланџића.

Данас када сумирамо резултате наших одбојкаша у протеклом првенству и ако би за нечим жалили, онда би то било за изгубљеном шансом да се у финалу Купа Југославије извојује победа над Црвеном звездом и тако освоји најдражи трофеј свих спортиста. Овако витрине одбојкашког клуба ће само пехар најбоље екипе у земљи за 1972-73. годину.

Ништа лепше ни пријатније нису могли поклонити одбојкаши Партизана, својим верним навијачима, од шампионске титуле.

Одбојкашки клуб Партизан има у својим редовима десет репрезентативаца (7 у сениорској и 3 у јуниорској селекцији), што је податак с којим се сваки колектив може поносити. Традиција — стварати сопствени кадар, није занемарена. И даље се води рачуна о јуниорској екипи, која тренутно заузима друго место у држави.

Међутим, у овим тренуцима радости и весеља, људи из клуба нису поштеђени проблема који су се нагомилали током првенства. Клуб дугује неколико милиона, а средства од СОФК-и за ову годину још нису додељена, нити се зна када ће то бити. „Црно-беле“ очекује такмичење у Купу европских шампиона и права би штета била да једна Партизанова екипа не учествује у овако значајном такмичењу, поготово ако се зна да би могла имати успеха у њему.

Морамо констатовати са жаљењем, да овакав начин финансирања није у реду и да доводи у питање опстанак наших истакнутих спортских колектива, уопште, јер не омогућава нормалан рад клубова. Није ово проблем само одбојкашког клуба Партизан, већ и многих других колектива, који због недостатака материјалних средстава, не могу да изађу из оквира националних такмичења и нису у стању да се искажу на међународном плану.

Ипак, верујемо да ће руководство одбојкашког клуба наћи право решење и излаз из ове ситуације, као што су то и ранијих година чинили и да ће достојно репрезентовати одбојкашки клуб Партизан на међународном плану.