Једно поређење

Ових дана смо коначно и „на живо“ могли да се уверимо како игра и колико вреди вишеструки првак Холандије и Европе. Истина, Ајакс је само у почетку утакмице показало своје право лице. Играо је у стилу великог шампиона. То није био холандски фудбал, већ светски, чак највиши домет савременог лоптања.

Помно смо пратили тај ритам, ту активност свих играча, развој напада пред којим се појавила одбрана Јувентуса. Изнад свега задивљује та хармонија игре Ајакса у одбрани и нападу. Не зна се у чему су већи мајстори.

У овом тренутку у свету нема екипе, па ни репрезентативне селекције (то чак нису ни репрезентације Бразила и Западне Немачке!) која тако успешно игра на сваком делу терена као Ајакс. Истина, та селекција суперасова извршена је маестрално. Сваки појединац је висок, снажан, одлично игра главом, издржљив је, поседује динамичну технику која омогућава рад с лоптом у кретању, па и спринт. Импресионира дисциплина њихове игре, колективност која дозвољена појединцима да се изразе али све то само за добро колектива а не ради личног истицања. Кројф, Мирен, Хулсхоф и Кајзер су асови највећег формата а за њима по схватању и могућностима не заостају много ни остали играчи. Речју, те је у овом тренутку највеће фудбалско савршенство и поред тога што су београдској публици остали дужници.

Гледајући их наметало нам се поређење колико је овај Партизан — под Васовићевим руководством успео да се приближи том савршенству које се зове Ајакс. Ни много, ми мало. Пре свега треба имати у виду разлику у могућностима играча. Међутим, остаје као чињеница да „црно-бели“ базирају своју игру на Ајаксовим принципима. Ту се пре свега мисли на онај агресивнији, нападачки фудбал; на игру која је окренута противничком голу, без „брисача“, велику покретљивост и оштар ритам.

Партизан већ добија неке обрисе Ајаксове игре у малом, односно не верна копија, већ прилагођена игра могућностима појединца и екипе као целине. Када ће то бити оно жељно — питање је времена и — стрпљења.