Фрањо Михалић је свакако највеће име наше атлетике. Познато је свим љубитељима спорта да као победник најпознатијих такмичења, великих уличних трка (чак и у Сао Паолу) и носилац сребрне медаље на Олимпијади у Мелбурну. Али, мање је познато нешто друго: Његов фанатични тренинг! То је и данас тема разговора атлетских стручњака, његових савременика.

АК Партизан је путовао на турнеју по Чехословачкој, Пољској, СССР-у и Мађарској. При повратку из СССР-а атлетичари су били исувише уморни, јер су путовали возом неколико дана по летњим жегама. Дошавши у Мађарску сви су потрчали на плажу да се расхладе и одахну, једино је Михалић обукао тренерку и почео да трчи. За све је то било чудно, за Михалића — нормално. Он је излазио да трчкара за време путовања кад би воз стајао на железничкој станици.

Рад је прославио Михалића и од њега створио легенду, баш као што је легенда веровање у чудну моћ маслинове гранчице, коју је он добио после победе у трци маратона у Грчкој. Грађани Атине су га поздравили као хероја а трговци су га пустили да сам бира и бесплатно узима робу. Маслинова гранчица му је тада бесплатно напунила три кофера и више од тога дала му своју моћ.