Екипно првенство Југославије у боксу почиње 16. јуна: Први меч на домаћем рингу против традиционално неугодног државног првака Радничког из Крагујевца. — Већ после првих пет кола знаће се да ли имамо реалне изгледе да се боримо за примат у нашој групи. — Одсуство Белића и мали избор такмичара — велики хендикеп
После тачно седам месеци паузе 16. јуна почиње ново екипно првенство Југославије у боксу. Као што је познато 20 клубова подељених у две једнаке групе бориће се да изборе челне позиције и тако стекну право да у два финална меча одлуче о новом шампиону. Амбиције Партизана су да поново преузме примат. Али, колико су оне остварљиве тешко је већ сада рећи. Тренери су уздржани, прогнозирају пласман у горњем делу табеле, А, такмичари су далеко већи оптимисти. Обећавају подвиг — осму шампионску перјаницу у „црно-белом“ дому!
Погрешна политика Извршног одбора Боксерског савеза Југославије у многоме штети и нашем клубу. Неуобичајено дуга пауза убила је код такмичара вољу да се озбиљно припремају. Многи су прионули на рад тек у задњи час. Поред тога, хендикепирани смо и тешком повредом капитена Белића, који сигурно неће моћи да помогне својим друговима пре почетка следеће године. На њиховим плећима је огроман терет да и без њега изборе неко од места при врху, како би у финишу с најјачим снагама покушали да остваре још од 1964. године узалудни сан свих нас.
Мали избор такмичара у тако напорном спорту као што је бокс може да буде кобан. После прошлогодишњег првенства напустили су нас многи резервни боксери, као и они који нису могли да се покоре клупској дисциплини. Није то велика штета. Од њих, осим евентуално муваша — Станојевића, не бисмо имали велике користи. Познато је такође да је наш вечити градски ривал Црвена звезда освајао титуле такорећи са десеторицом такмичара… Но, имао је ту срећу да га не прате повреде. И нама сада остаје да се надамо да најбоље такмичаре „црно-белих“ неће пратити малери све дотле док не стасају талентовани полетарци Драгана Јелесића.
Непознато нам је и у каквој су форми остали чланови наше Источне групе — Раднички (Крагујевац), Каблови, Будућност, Раднички (Ниш), Металац, Топличанин, Раднички (Приштина), „14. октобар“ и Никшић. Јер, пријатељских огледања готово да није ни било, а она и нису право мерило вредности. Тек после првих неколико кола биће јасније какве су стварне могућности учесника.
Прво — па мушко
Партизан је у првој рунди на Стадиону ЈНА домаћин државном прваку Радничком из Крагујевца. То је противник с којим традиционално слабо пролазимо. Крагујевчани једини могу да се похвале да су нас у прошлом првенству оба пута савладали. У међувремену, међутим, много тога се изменило у нашу корист. Мислимо да имамо доста хомогенији састав и да ћемо на стару постићи важну победу. После тога гостујемо у Светозареву, па смо опет домаћини „14. октобру“, затим путујемо у Титоград и у последњем сусрету пред летњу паузу дочекујемо Нишлије. Са седам бодова из ових пет жестоких окршаја стекли бисмо веома изгледне шансе да се у наставку боримо за прво место у нашој групи. Био би то и велики подстрек такмичарима да касније пруже и више него што могу.
„Био бих велики оптимиста тек када бисмо у првих пет кола узели осам бодова“, каже први тренер Павле Шовљански. „Тада бисмо могли да се надамо да ће консолидована екипа у финишу изборити жељени пласман. У противном на титулу ћемо морати да причекамо још годину дана.“
„Нисмо јаки, Али ни остали клубови не могу да се похвале да су нешто бољи“, каже други тренер Стеван Паљић. „Ако будемо комплетни можемо да се надамо најбољем. Како сада ствари стоје био бих задовољан трећим местом.“
Наши боксери су, као што рекосмо, далеко већи оптимисти.
„Ако екипа буде комплетна у првих пет кола узећемо осам бодова. Тада долази пауза и могућност да нас наш учитељ Шовљански припреми тако да нико не може озбиљно да нам се супротстави. Даћу све од себе да изборимо прво место у групи. Борићу се и у тешкој категорији тамо где то клубу буде требало“, прича Милосав Поповић.
„Са 7—8 бодова на старту стекли бисмо залиху неопходну да у завршници изборимо титулу. Верујем пуно у тренера Шовљанског и зато се надам остварењу наших жеља“, каже Душан Нешић.
„Ако се сви будемо борили како можемо прво место нам неће измаћи“, вели Драгољуб Николић. „Милосав и Александар Поповић, Јован Николић, Шекуларац, а надам се и ја, можемо да савладамо сваког противника. Искусни Лакчевић и Нешић, као и велики борци Малетић и Живковић вероватно ће учинити све што могу да изборе онај одлучујући поен.“
„Све зависи од старта. Са седам бодова из 5 мечева стекли бисмо велике изгледе да изборимо прво место у групи. Забрињава ме што неки моји другови нису у форми у каквој би требало да буду“, сматра Александар Поповић.
„Уз мало среће можемо да догурамо до финалних мечева. А, тада нас нико више не би зауставио“, тврди Фахрија Шекуларац. „Могу још да обећам да ћу ове године избити у сам врх у лакој категорији или остављам бокс.“
„У Партизану ћу боксовати док Белић не оздрави“, каже Драган Лакчевић. „Желим да се опростим од клуба у његовој пуној слави. Зато ћу учинити све што могу да се „црно-бели“ поново домогну титуле.“
„Немам среће у последње време“, јада се Миодраг Малетић. „Надам се да ће ова криза проћи и да ћу допринети да се надања мојих другова, а наравно и моја, остваре.“
„Оно што нисам могао да остварим у мува категорији због вишка килограма надокнадићу у бантаму. Уколико будемо комплетни титула је наша“, смело обећава Добривоје Живковић.
Нека на крају и писцу ових редова, иначе техничком руководиоцу клуба, буде дозвољено да каже и сопствену прогнозу. Са екипом која има представнике у свих 10 категорија и уз објективно суђење, а искрено верујем у добронамерност и поштење свих наших арбитара, после читаве деценије титула треба да се врати перјаници југословенског бокса — Партизану. Или, да се послужим једном старом изреком: сви заједно — такмичари, Управа и Стручни штаб морају из љутог боја да се врате са штитом или на њему. У супротном петогодишњи рад и одрицање од много чега били би узалудни.