Бољи део наше спортске заједнице

од

у ,

На маргинама скупштине тенисера Партизана: Такмичари међу најбољима у Југославији. Учешће на 39 турнира. Обиман програм акција

Напољу је падала киша иако је био јунски дан.

Али то није ометало да се у просторијама једног спортског клуба. У новим проширеним друштвеним просторијама, одржи једна успешна скупштина, једна смотра рада чланства, и да се чују заиста лепе речи о једногодишњем раду тенисера Партизана.

Многобројни чланови овог вредног спортског колектива, учествујући на овом скупу, ту на домаку бројних терена, у једном лепом амбијенту, слушали су оцене о свом раду, о успесима на борилиштима у земљи и иностранству.

И председник Тениског савеза Југославије (М. Јокић) и председник Тениског савеза Србије (Момчило Унковић) и потпредседник велике спортске заједнице Партизан (др Чермак), као и представници других спортских организација и тениских клубова — изрекли су доста лепих речи, похвала а и — жеља да се успеси наставе.

У државним репрезентацијама

Како рече председник спортског колектива Партизан др Чермак „врло смо поносни што је овај клуб члан наше велике спортске заједнице постигао ове резултате“ — они заиста — у овим условима — дају наде да се променљиво облачно небо тениског спорта разведри и на тениским теренима засија сунце.

Ту нема асова, нема великих шампиона. Али има вредних марљивих амбициозних који постижу што могу, обећавају ново.

Јер масовна база коју има клуб може да омогући то. Још и више. И кажу — биће боље. И треба. Јер преко 400 чланова овог клуба дају близу 15 милиона старих динара само чланарине! То је буџет већи него неке републичке спортске организације.

И овде, на овим теренима, код бедема великог стадиона ЈНА, одвија се један жив, интензиван не само тениски спортски живот, већ и богат друштвени живот. Иако је ту, на теренима, доста чланова највиших државних институција, амбасадора, министара, генерала, уметника и других друштвених трудбеника, ту се развија један диван другарски живот, ту су сви пријатељи, другови…

Има много оних који упражњавају овај спорт у сврху рекреације, све се, ипак, подређује спорту. Школа за најмлађе ради „пуном паром“, додуше без великих амбиција да се ту појави неки шампион, терени су сви од јутра до мрака заузети.

И одатле савезни капитени регрутују „војнике“ за своје екипе. Одавде су чланови државних репрезентација у Купу Густава Шведског (екипно првенство Европе на покривеним теренима), Купа Галеа (омладинском првенству Европе), Балканским тениским играма, у осталим међудржавним сусретима.

Драган Стојовић је члан свих ових репрезентација а Јелена Генчић у екипи за првенство Балкана и у женским државним сусретима.

Међу најбољима у Југославији

Никола Шпеар, првак Југославије, изгледа да је дефинитивно отишао из овог колектива у своју Суботицу. У матични клуб Спартак. Са њиме би Партизан могао да конкурише и за сениорско првенство државе. Али — то можда није најбитније. Може овде још много да се учини и постигне и без Шпеара.

Женска екипа (Генчић, Пожег, Костић, Лукшић, Токин, Тодоровић, Тапавица) је већ четири године узастопно првак државе! Соња Пожег је на четири највећа турнира у земљи била финалиста. Чланице се налазе међу првима у Србији, међу првима у Југославији.

Мушка екипа је првак Србије а друга у Југославији.

Такмичари су учествовали на 39 турнира у земљи и иностранству.

Финансијских средстава преко 20 милиона

Нема, свакако, ниједног тениског клуба у нашој земљи који од чланства „убере“ близу 15 милиона старих динара а од других активности близу пет милиона. Са средствима од преко 20 милиона старих динара, може доста да се учини. Расходи су велики, слање такмичара на око 40 такмичења широм земље, па и ван ње, изискује много. Али се то другим путем враћа: корисне су то инвестиције, резултати са такмичења то враћају: раст чланства је сваким даном већи; база се проширује и знатно ојачава.

Ове године ће бити више активности. Клупске просторије су адаптиране, проширене, омогућују интензивнији, богатији друштвени живот а ствара се и амбијент за пријатеље клуба и љубитеље тениса и ван чланства клуба, да ту проведу угодне часове. То ће много значити за даљи развитак клуба. То прераста у једну дивну оазу тениса.

Због свега тога су и амбициозни планови.

Београд очекује много од Партизана

Председник ТСС, који је уједно и председник тениске организације Црвене звезде, Мома Унковић, говорио је на овој скупштини о томе; да овај клуб, у оваквој ситуацији, са оваквим снагама треба и може много да учини за већу афирмацију и већи развитак тениског спорта у Београду. Врло добри односи ова два велика клуба (међу највећима у земљи) који многе акције имају заједнички, треба да се ангажују и да створе јаку организацију у Београду; да никну нови клубови; да се искористе бројни тениски терени и ван ова два клуба, да „оживи“ Тениски одбор Београда.

У предлозима многих који су говорили на овој скупштини подвучена је ова велика потреба. Нису искоришћене све могућности, сви извори у Београду. На овом плану није у већој мери заинтересовано друштво и спортски форуми у Београду. Тенисерима у Београду за сада се даје врло мало средстава, град се не ангажује за веће подухвате без којих не може бити ни добре и успешне пропаганде и акције.

Тоне Пожег рече да се може схватити „да смо рекреативни клуб јер је на теренима највише оних који се баве тенисом у сврху рекреације“ па се залагао да се уложи више труда да се јача млађи кадар, да се стварају нови такмичарски квалитети.

Обиман програм

„Још незалечена рана“ је — стоје пуста три тениска терена, који су у саставу објекта. Она су давно „одузета“ од тенисера и уступљена за друге спортове — одбојку и сл. Дијалози су били дуги, обећања велика, али ови терени још нису корисни за тенис. Због тога ће ове године бити дефинитивно одлучено: и ова три терена тенисерима!

Плодна дискусија је дала и закључке и обавезе; родила обиман програм:

  • стварање једног дугорочнијег плана за акције и такмичења,
  • посветити још већу пажњу тениској школи, заинтересовати ученике оближњих школа и довести на терене још више дечака и девојчица.
  • стручни рад у клубу побољшати, окушати још већи број стручњака.
  • друштвеном животу у клубу посветити пуну пажњу, створити услове за разнолик и богат клупски живот, организовати другарске вечери, окупљање пријатеља тениса.
  • појачати састав комисија, проширити и конкретизовати њихове планове и створити услове за остварење тога.

Проширен и појачан руководећи кадар

За остварење таквог програма, реализацију акција и за постизање још већег успеха, потребан је и руководећи кадар.

Клуб ће имати шест комисија: за стручнотехничка питања, за рекреацију, за тениску школу, за пропаганду и друштвену активност за о6јекте и за финансије.

Изабрана је и управа клуба. Председник је и даље инж. Радмило Николић. Управа сада има и четири потпредседника: Михајла Николића, Ђорђа Дедића, Перу Маринковића и Тонета Пожега. Ови ће бити на челу појединих комисија. За секретаре су изабрани: Соња Пожег и Милан Поповић.

Састави комисија:

За стручна питања: Воја Ристић, Пера Маринковић, Јелена Генчић, Слободан Баџевић, Урош Томин, Боба Дајовић, Петко Милојковић, Тамара Лукшић. Председник је Воја Ристић.

За рекреацију: Душан Кораћ (председник), инж. Бранко Тодоровић, Сретен Недељковић, Зрнка Лукшић, Милан Поповић, Влада Зовре, Ото Ребула, Беба Булић, Гојко Жарковић.

За тениску школу: Михајло Николић (председник), Тоне Пожег, Нада Протић, Петко Милојковић и Миленко Грабрић.

За пропаганду и друштвену активност: Ђорђе Дедић (председник), Емилија Стојиљковић, Стево Жигон, Зоран Предић, Драгутин Ђокић, др Фране Булић и Миша Тодоровић.

За финансијска питања: Предраг Вучковић, Миша Лазаревић, Влада Ђурановић, Бане Вучетић, Воја Ристић и Ђорђе Шимуновић.

За објекте: Срета Недељковић, инж. Добривоје Аранђеловић, Бане Вучетић, Вава Станковић.

Управни одбор сачињава 38 чланова.

Директор клуба је и даље Бане Вучетић.