И ако смо ми навијачи Партизана физички јако удаљени од нашег клуба, којег волимо и за којег навијамо ипак смо психички стално уз њега. Лика је од Београда удаљена нешто око 600 км тако да ми можемо пратити Партизана, само путем штампе и радија.
Ове године ниједан извештај нисам прочитао, у коме је писало нешто добро о Партизану, стално се понавља лоша игра, није „наш дан“, кривица до судије итд. Овдје треба рећи и то да је штампа, односно спортски новинари врло шкрти када Партизан добро игра, али су доброг рјечника кад нешто не штима у нашим редовима.
Последња побуна Партизанових играча у вези са Васовићем, говори нам о томе да у Партизану нешто не штима. Послије састанка Управног одбора Партизана, на коме је Васовић наводно добио „подршку“, побуна је „угушена“, али на сличан начин оној задњој побуни у Грчкој, када су морали испловити они који су се супротстављали — Б. Михаиловић, С. Ивановић и др Голубичић, а сигурно има и оних који су се повукли у себе и чекају мирно исход тих немира.
У „Спортским новостима“ и „Темпу“ читам изјаве Бобека. Те изјаве прочитаће милиони навијача, било оних који воле, или не воле наш клуб. Све то није добро. Није добро за ФК Партизан, који носи славио име и има огроман број навијача, а којима није свеједно што о нашем клубу каже херој југословенског фудбала.
Ја мислим да су кочнице Партизанових кола мало попустиле и да би те кочнице требала да наштима наша Партија, а не појединци, који су се доста лоше понашали у односу на наш клуб у задњих десетак година. Ја нисам ни за Бобека ни за Васовића, а немам ништа лично противу њих, само би они требало да схвате, да то није клуб њих двојице, него клуб нас навијача, југословенски клуб и да нама навијачима треба човек који ће тај наш славни клуб већ једном поставити на здраве ноге и вратити славу некадашњег Партизана. Васовић је о Партизану прије доласка дао врло лоше изјаве, енергично се борио да дође на чело Партизана, то му је и успело, али се тај Васовић није смео тако односити према Милутиновићу, Бобеку, Шошкићу, Михајловићу и низу других прослављених фудбалера Партизана. Васовић је добио превелика овлашћења од управе, он тражи посебне хотеле, авионе и специјалне аутобусе који би њега возили, тражи да он има сва права да одлучује тко ће доћи, а тко отићи из Партизана. Мислим да је то у супротности са нашим данашњим самоуправним социјалистичким нормама, јер стара пословица каже „више људи више и знају“. Моје је лично мишљење да је Васовић дошао да стекне славу, а не да ту славу стекне ФК Партизан.
Васовић је у праву кад тражи дисциплину и ред од играча, али би се и он морао мало дисциплинованије односити, како према играчима и својим сарадницима, тако и према нама навијачима. Његове изјаве у штампи су више шарлатанске, јер он тврди да ће Партизан освојити прво мјесто, побједити Звијезду, освојити Куп… а то је све лаж. Нека Васовић са овим врло добрим и квалитетним момцима освоји толико трофеја колико је Миљанић освојио, па нека онда поставља увјете и сви ћемо то поздравити.
Сваки угледни човјек, свака личност у нашем друштву жели да буде цењен и вољен од људи. То су и врлине једне личности, која жели да и онима који га из одређених разлога не подносе на леп начин, својим понашањем, докаже да они нису у праву, а све то да осветли својим радом. Како је то вулгарно, ако је истинито рећи у данашње вријеме једној личности „шути ти, будало“ и то потпредседнику нашег клуба, онда то нису чиста посла, такви човек са таквим понашањем не може да васпитава и одгаја људе и да постигне оно што сви ми желимо. Није чудо, што је Пауновић на клупи иако сви знамо да је то један од бољих фудбалера Партизана, а и репрезентације, кад се Васовић тако бахато понаша.
После Бобекових изјава, мислим да би било ред да на те изјаве одговори Васовић и Прелић и то првенствено у „Партизановом веснику“: то је наш лист, то су ствари о којима треба отворено да пишете баш Ви, драги уредници, и не само то него и јавно да дају своје изјаве фудбалери без бојазни од бахатих последица Велибора Васовића У Партизану би требало да превладава колективна одговорност и колективно управљање. Ово није Холандија, ово је Титова социјалистичка Југославија, гдје треба да се награђује рад и успјех. Сви ми не можемо и не смијемо дозволити да Партизан буде екипа Прелића и Васовића.
Ја сам огорчени навијач Партизана, па мислим да то можете закључити и из овог мог писма, којег ако желите можете објавити. Даље, мислим да је и Ваша веза са нама читаоцима доста слаба, баците по који чланак и мишљење навијача. Мислим да би требало бити куд и камо опширнији и да отворено говорите и пишете о свим негативним појавама у клубу. Лично мислим да превише пишете о Васовићу, а посебно у задњем броју када је добијао подршку од навијача. Да се разумемо и ја сам за Васовића, али оног Васовића који се онако срчано некада борио за Партизан, а не за милијардера који се буса у прса да му није стало до новца, а ипак како се може дознати диже велике новце.
Сада је задатак свих нас који волимо Партизан, да се ти односи што пре среде, да нестане несугласица и да не дамо ниједног играча од себе, јер сада имамо фантастичну екипу, која је у стању, када је компактна, сваког побједити.
— Љубиша Шкундрић, Госпић