ОНИ СУ БРАНИЛИ ДРЖАВНЕ БОЈЕ
Мирко Сандић:
- Рођен: 1942. године у Београду.
- Игра: од 1956. и још увек је активан.
- У клубу: Партизан.
- На месту: нападача.
- Репрезентативац: 236 пута.
- Занимање: службеник.
У историји нашег ватерпола било је много великана. Наведимо само у доратном периоду једног Луку Цигановића, или у послератним годинама: Куртинија, Качића, Станишића, Нарделија и друге. Мада су се сви они међу собом разликовали (било по местима на којима су дејствовали, стилу игре, репутацији, популарности или броју игара у националном дресу), ипак им је свима било заједничко што су потицали са — мора.
Уосталом, то је правило од кад постоји југословенски ватерполо: његови корифеји су редовно — „слановодни“ играчи!
Први пут је ту традицију нарушио „Партизан“. Подарио је нашем врхунском ватерполу двојицу играча европског угледа и формата који нису водили порекло са мора. Реч је о двојици најистакнутијих југословенских ватерполиста у последњих 15 година — о Мирку Сандићу и Зорану Јанковићу. У тандему су сигурно били најубојитији пар који је наш ватерполо-спорт икада имао. Појединачно, сваки за себе, представљао је светску класу. Парадоксално али истинито и један и други били су — „слатководни“ играчи!
Пошто смо о Јанковићу писали у једном од ранијих бројева, сада ћемо вас упознати са спортским ликом Мирка Сандића. Пре свега ћемо рећи да је тај ортијаш (висок 202 сантиметра и тежак 110 килограма!) захваљујући својој надљудској конституцији, неисцрпној кондицији и снази био супериорнији у басену од свих савременика. Ако се томе дода несумњиви таленат сјајни пливачки квалитети и страховит шут на гол — онда смо тиме све рекли о једној изузетно комплетној спортској личности!
Нема тог великог међународног окршаја Партизана или државне репрезентације, почев од његовог дебија (1958. године) у коме није играо једну од запаженијих улога. У свим Куповима европских шампиона у којима су „црно-бели“ тријумфовали и свим медаљама које је наш државни тим освајао на олимпијским и другим великим интернационалним турнирима, Мирко Сандић је био покретачка полуга и — главни голгетер!
Највећи комплимент је свакако добио од најпризнатијих ватерполо стручњака у свету — Мађара. Било је то приликом његове јубиларне, стоте утакмице у Партизановом дресу — 1963. на турниру у Солноку. Као најатрактивнији појединац и голгетер турнира, одушевио је до те мере мађарске домаћине да су једногласно изјавили: „Мирко Сандић је нападач светског формата какав никада није виђен у нашим пливалиштима!“ Такво признање наших северних суседа није дотле нико добио!
Иако је увек био на нишану противничких одбрана, које су на све начине покушавале да га „потопе“, овај горостасни момак је увек успевао да остане на површини и да се упише у листу стрелаца. Његови топовски болиди, са свих дистанци и из свих позиција, готово по правилу су незадрживи. То му је одувек била специјалност и у томе сигурно ни данас нема равног. А како изгледа кад Мирко пуца на гол најбоље сведочи податак да његови шутеви повремено одбацују стативе чак до ивице базена!
Невероватно привржен „црно-белом“ клубу током читаве каријере, Мирко и сада — као ветеран — представља главни мотор нашег тима и страх и трепет за све југословенске и иностране вратаре. И данас, у борби за сваку нову титулу и трофеј, његов гол у Партизану и државном тиму је неоцењив!