У дербију Каблови су нас савладали са 12:8. Ипак, напустили смо Светозарево уздигнута чела. Без Белића, Александра Поповића и Смиљанића оставили смо бољи утисак од домаћина. И да неки наши такмичари нису оштећени успели бисмо да изборимо најмање половичан успех.

Малетић је мајсторски водио борбу против искусног Вујичића. Био је далеко бољи. Пред крај меча направио је прву и последњу грешку. Неопрезно се открио и одлетео на под. Подигао се када је судија Леов одбројао само до два, али је овај из неразумљивих разлога прекинуо меч. А до краја је било остало само пола минута.

„Браво Шеки!“ тим речима објективни домаћи навијачи испратили су нашег Шекуларца са борилишта. Честиткама се придружујемо и ми. Боксовао је заиста шампионски. Нарочито у другој и трећој рунди када је задао далеко више удараца од Омеровића. Судије Ивановић и Леов гласале су за Светозаревчанина, а Вукчевић је дао предност нашем такмичару. Подизање руке Омеровићу пропраћено је звиждуцима!

Милосав Поповић изгорео је у огромној жељи да победом обезбеди Партизану драгоцени бод. Боксовао је слабије него што може, али ни у ком случају није заслужио да доживи пораз. Његов противник Тодоровић под окриљем судије Леова у неколико махова покушао је да га онеспособи ударцем главе. И, поново су се арбитри поделили приликом одлучивања.

Када сам после завршеног окршаја честитао врховном арбитру Ивановићу на суђењу што је обичај чланова нашег Стручног штаба без обзира да ли су арбитри били објективни, никако није могао да сакрије изненађење.

„Да ли се шалиш или озбиљно честиташ“, питао је запањени Ивановић.

Сасвим иста ситуација поновила се и са његовим колегом Леовом!

Неколико речи и о нашим победницима. Најбољи утисак оставили су Драгољуб Николић и Нешић. Задовољили су такође храбри Јован Николић и Лакчевић. Били су толико бољи од противника да је готово било немогуће оштетити их.

Поразом у Светозареву рат још нисмо изгубили. Уверили смо се само да наше амбиције да вратимо титулу националног шампиона нису нереалне. Са Белићем, Поповићем, Смиљанићем и Герегом наш поход ка врху мора да успе. А пре него што се они врате на ринг неопходно је да пред нашим навијачима савладамо „14. октобар“ и Раднички (Ниш), као и Будућност у Титограду. Верујемо да смо довољно снажни да остваримо овај план и тако вероватно достигнемо тренутног лидера — Каблове.