ОШТРИМО БЛЕНДУ

Читам: Пилић је одбио да игра за државну репрезентацију! Фудбалеру још нису исплаћени, за Минхен и Варшаву. Тениски савез Југославије преговара о условима под којима ће тенисери играти у репрезентацији, итд., итд.

Заиста, непојмљиво и неспојиво са било којим моралом и патриотизмом, а најмање са социјалистичким моралом.

Да ли има нешто лепше и часније него бити члан државне репрезентације и у спорту представљати своју земљу? То је сан и професионалних спортиста.

Ко то не схвата, и ко то не осећа тај нема ни места у репрезентацији! Са таквима не треба водити никакве преговоре, тај није достојан да носи дрес са државним грбом. То морају да схвате и све спортске организације, јер нашу земљу могу да представљају само они спортисти који воле своју отаџбину и који су васпитани у социјалистичком духу. А спортске организације међу осталим имају задатак да васпитавају баш такве омладинце.

Писац ових редова имао је често прилику да се лично увери како су се генерације Чајковског, Бобека, Губијана, Саболовића, Шовљанског, Павлића, Долинара, Златка Ковачевића и многих других часно и са поносом бориле за боје државне репрезентације. Са том лепом традицијом се мора наставити и нико нема право ту част да девалвира.