ТРАГОМ ДОКУМЕНАТА И ЛЕГЕНДИ

Као ретко која 1954. је била веома плодна такмичарска година ФК Партизана. У првенству, за длаку је изгубљена титула. Тријумфовао је загребачки Динамо, али само с бодом више (42 према 41) испред вице-шампионске екипе „црно-белих“. Интернационални биланс био је више него сјајан, турнеја по земљама Латинске Америке веома успешна. На списку иностраних „жртава“ нашао се и славни Пушкашев Хонвед (3:2)!

Ипак као круна свега, само 12 дана после тријумфа над Хонведом, дошла је бриљантна победа у финалу Купа маршала Тита над вечитим ривалом Црвеном звездом која је још једном била потучена до ноге (4:1). Био је то осми по реду Куп Југославије и други у витрини ФК Партизан.

„Пред 50.000 гледалаца (преко 48 хиљада продатих карата), по сунчаном али веома ветровитом времену, 29. новембра уз бурне овације, на терен су истрчала два најбоља тима Југославије у куп-такмичењу за 1954. годину:

• Црвена звезда (у саставу): Првуловић — Станковић, Зековић — Поповић, Спајић, Цокић — Рудински, Топлак, Живановић, Ђајић и Костић.
• Партизан: Стојановић — Белин, Лазаревић — Чајковски, Јовановић, Борозан — П. Михајловић, Јоцић, Валок, Бобек и Зебец.

Капитени Бобек и Станковић изабрали су стране. Више среће имао је Станковић. Добио је шансу да бира и изабрао је прво полувреме против ветра. Многи су доцније тврдили да је за „црвено-беле“ то било фатално, пошто се први део завршио резултатом 3:0 у корист „црно-белих“, док је у наставку постигнут реми (1:1). Али извештач тог доба исправља ову заблуду. Ево шта каже Б. Бошковић на страницама „Спорта“:

„Партизан је зналачки умео да искористи као савезника ветар — и у првом и у другом полувремену. Када је имао ветар у леђима играо је брзим, дугим лоптама и зачас би стизао на домак противничког гола. Његови нападачи су шутирали, не часећи, чим би се нашли на 20-так метара. Са те дистанце Бобек је постигао други (можда одлучујући) гол топовским ударцем у саме ракље.

„У наставку игре победничка екипа је прибегла сасвим другачијој концепцији. Приземним, кратким пасом долазила је споро али сигурно до врата Првуловића и опет је била тим који је имао више прилика да промени резултат. Уосталом о томе сведочи и неискоришћени једанаестерац: Бобеков ударац са беле тачке Првуловић је одбранио!“

Иначе, сви извештачи се слажу да су у мечу, у коме је Партизан био бољи и умешнији партнер, иако је теренски био равноправан (према шаховском сату Бобекова чета је провела 47, а Спајићева 43 минута на противничкој половини) главне ведете су били: Боба Михајловић, Валок, Бобек, Чајковски, Ђајић и Цокић.

Јунаци утакмице налазили су се у победничком табору. Пре свих је то био расположени Боба Михајловић, који је изванредно продирао по десном крилу, још боље упошљавао своје другове и силовито шутирао. Једини је оцењен „деветком“, док су остали апострофирани мајстори зарадили заслужене „осмице“. За нијансу импресивнији од свих, готово раван Михајловићу, био је Марко Валок. Фаталан за „црвено-беле“ ривале и овог пута им је два пута торпедовао мрежу и кумовао још једном голу. Иначе, стрелци овог великог окршаја су били: Валок у 4 и 50, Бобек у 20 и П. Михајловић у 29. минуту за Партизан, а Живановић у 54 минуту за Црвену звезду.