Да, драги другови из управе фудбалског клуба Партизан, управо тако: ко кога бојкотује и са којим правом? Ова постављена питања можда ће некоме у први мах изгледати чудна, без реалне основе, претенциозна чак и — глупа. Али ко је имао ту срећу да посматра утакмице Партизана са Пролетером и Загребом морао је доћи на ту помисао, она се управо сама од себе неумољиво наметала.

Меч против Загреба требало је да буде рехабилитација за све пропусте, а десило се супротно: катастрофа, пад и сивило без перспективе. Екипа Загреба играла је добро, снажно, полетно, али то није непобедива екипа поготову на нашем терену. Чак и неспретно примљени голови и пораз, при коме се играчи боре, гину такорећи, то не боли али боли пораз, игра без концепције, индолентност, равнодушност без имало борбености, без трунке одговорности тако да је после овога чак и ентузијазму ненадмашних „Југ“ био до горопадности револтиран и наелектрисан да би прешао у тоталну апатију, такорећи у стање без схватања и поимања догађаја на терену, скоро без свести. Питам се да ли клуб Партизан и ми навијачи постојимо због тих назови ведета и звезда, или они постоје и живе захваљујући нама!

Питам се да ли једна група или појединци, садашњи првотимци смеју и могу да деценијама стицан велики углед Партизана бацају под ноге и газе.

Ако волимо Партизан, а сигуран сам да је тако, учинимо да се то више никада не понови!

— Маринковић Живорад, студент, Други булевар 209, Нови Београд