Пред дерби сусрет посетили смо фудбалере „црно белих“: После елиминације из Купа Партизан није сломљен у Мостару. — Уздржаност играча уочи дербија знак озбиљности и одговорности
После дугих празних година — прошло првенство је било јединствена прилика данашње генерације Партизана. Громко је најављивана титула шампиона, али она, као уосталом и пуних осам година пре тога, није стигла у Хумску 1. У таквој ситуацији, рехабилитација је потражена у Купу и овогодишњем маратонском надметању најбољих југословенских клубова.
После опсежних припрема чинило се да ће ова сезона бити сезона великих успеха „црно-белих“. Само недељу дана пре почетка првенства у шеснаестини финала Купа Југославије, побеђена је Слобода у Тузли, што је требало да значи да је Партизан на добром путу и да треба очекивати још већа достигнућа.
Слично такмичењу за Куп и старт у првенству је обећавао. Сарајево више није оно што је некада било, али свакако је успех напустити вруће Кошево непоражен. После добрих игара и резултата с нестрпљењем се очекивао први меч у новој сезони у Београду. Противник је, истина, био новопечени прволигаш Пролетер, али то није било важно — многи су похитали на стадион ЈНА да виде ново издање Партизана. И на првом кораку — разочарење. Слаба игра и неефикасност!
Пуна реалност
Да ли је то почетак, опет, једне сурове и суморне такмичарске године, или слаб дан — питали су се навијачи. На жалост, црне слутње верних поклоника црно-беле боје су се обистиниле. Само три дана касније, Партизан је у мечу са Загребом, и то на свом терену, доживео потпуни фијаско, примивши притом чак четири гола! Загреб је заиста играо маестрално, али то није могло да буде оправдање и утеха за невероватно слабу игру „црно-белих“.
Управо због свега овога са зебњом је испраћена експедиција у Мостар. Нико није могао да поверује да се неће доживети још један бродолом, који ће ако не потопити, онда бар тешко оштетити црно-бели брод. Али, као што је то у животу, па и фудбалу: срећа долази када јој се мало ко нада!
Партизан је после два нокаута избегао — трећи. Смогао је снагу да добије битку са собом, па је управо ова чињеница важнија од оне да је освојен бод. Чини се у најнеопходнијем тренутку „црно-бели“ су заиграли борбено, ангажовано, повратили веру у себе. Подгрејане су наде да је криза већ прошлост и уочи меча са Црвеном звездом очекивања навијача у пун успех већ су реалност.
Све су ово били разлози да посетимо фудбалере „црно-белих“, који су још после меча са Загребом отпутовали у карантин на Трешњу, мало излетничко место надомак Београда, где су смештени у истоименом хотелу. У живописном амбијенту далеко од градске буке, потражен је мир и исцељење за свеже ране. У првом контакту, међутим, тешко је било не отети се утиску да је реми у Мостару деловао као мелем. Поново је то једна весела дружина, у таквом расположењу је и почело наш разговор.
Равнотежа снага
„Најважније је било савладати за нас неповољан психолошки моменат“, каже Владимир Ковачевић. „Знао сам да у том случају не можемо бити поражени, иако је Вележ био ривал достојан поштовања. Управо на ту чињеницу смо и бацили акценат и, као што видате, успели. Па ипак, нисам склон да тврдим да је криза сасвим преброђена, али у сваком случају тиму је враћено самопоуздање и зато ћемо психолошки растерећени ући у меч са ‘вечитим ривалом’.“
„Партизан још није изашао из кризе, Звезда такође не блиста. Ко је у предности“, обраћамо се тренеру Партизана.
„Потајно се надамо, али и стрепимо. Ако је судити према досадашњим резултатима, Црвена звезда је фаворит, има више изгледа на успех, али морам да поновим оно што већ сви ми знамо: у судару најбољих југословенских тимова никада не треба бити категоричан.“
Репрезентативац Ненад Бјековић тежину мостарског бода упоређује са тежином 18 каратног злата:
„Чини ми се да никада нисмо изборили важнији реми. После два дебакла, он нам је био неопходан да бисмо пребродили психолошку кризу. Досад смо освојили три бода и још ништа није изгубљено. Уосталом, тек смо на почетку сезоне — биће још доста успона и падова“
„Шта за Партизан значи пораз Црвене звезде од ОФК Београда?“
„Мене интересује само игра мог тима и његов пласман. Црвена звезда је наш највећи ривал у борби за титулу, нормално је што желим да смо испред ње, али ме њени порази не радују.“
Рефик Козић сматра да Партизан још увек није у форми и поред добре игре у Мостару:
„Освојили смо бод у Мостару, али и више од тога — повратили самопоуздање и сада неупоредиво мирније очекујемо наредне окршаје иако не блистамо. Не могу, међутим, а да не истакнем да је пораз Црвене звезде за нас повољна околност, јер важно је да се она не издвоји. Све остале тимове испред нас лако ћемо стићи.“
Говорећи о формацији тима, Козић је посебно нагласио да је Партизан осетно хендикепиран неиграњем Боре Ђорђевића:
„У ситуацији кад нам не иде најбоље, остали смо без једног изванредног фудбалера — креатора и идеолога наше игре. Несумњиво, његово одсуство је велики хендикеп за Партизан — управо онакав као кад би остали клубови остали без најбољих играча.“
Свемир Ђорђић је мишљења да је већ почетак овог првенства недвосмислено указао на то да непобедивих нема и да према томе слаб старт Партизана не треба схватити трагично:
„Тек смо на почетку шампионата и биће још победа и пораза. Управо због тога сматрам да губљењем две битке нисмо изгубили рат. То смо најбоље показали овим успехом у Мостару, који је на известан начин демантовао све оне који су сумњали да је Партизан захватила дубока криза.“
Слично Ђорђевићу и Радомир Антић сматра да се Партизан већ вратио у „нормални колосек“:
„Меч против Загреба, а још више против Пролетера и њихови исходи ниједног тренутка ме нису поколебали и разуверили у вредност Партизана. Могло се то догодити свакоме и ја на њих гледам само као на две кратке, неуспеле епизоде у једној за нас ипак успешној такмичарској години, што смо уосталом потврдили игром и резултатом у Мостару. Морам да истакнем да је мени лично меч против Вележа доста користио — доказао сам да о некој мојој неозбиљној игри и импровизацијама у њој нема говора.“
Миодраг Живаљевић сматра да је мостарски меч био пресудан за његов тим и да после њега треба очекивати више радости:
„Иако за нас капитално важан, нисмо погледали атмосфери и успели смо да у мостарском мечу освојимо половину плена. Требало је за то имати и спортске среће; она нам овог пута није окренула леђа и ја сам презадовољан. Пораз Црвене звезде од ОФК Београда учиниће да наш међусобни дуел добије нова обележја и те како интересантна за љубитеље фудбала, па очекујем да ћемо се и ми и наши ривали изванредном игром искупити навијачима за досадашње промашаје.“
Ненад Цветковић је категоричан у тврдњама да је криза већ прошлост:
„Смогли смо снаге да у тренутку када су нас сви отписали освојимо бод у Мостару. Значи јаки смо и верујем да ћемо бити још јачи, познавајући Црвену звезду сматрам да је пораз од ОФК Београда није уздрмао и према томе у суботу треба очекивати велики дуел.“
По атмосфери и ономе што су нам играчи рекли да се закључити да је самопоуздање враћено. Обећања су ту. Остаје још само да их у суботу претворе у дело.