Утисци са Максимира: Неки играчи „црно-белих“ морају озбиљно поразмислити о свом односу према игри и потребама клуба

Шесто коло фудбалског првенства Југославије није донело пријатне вести табору „црно-белих“. Наш тим је доживео пораз на стадиону у Максимиру — у игри са „Загребом“. Резултат од 3:1 није, међутим, прави одраз онога што се заиста догађало прошле недеље. Тим је играо добро али је, на жалост, доживео пораз. И то је оно што највише чуди — и забрињава.

За сусрет са „Загребом“ све је било у реду. Противник је био готово спреман за пораз — и поред сазнања да нас је недавно високим резултатом елиминисао из купа. Међутим, догодило се оно што нико није очекивао. Срећни „Загреб“ је, после грубе и недопустиве грешке Голца и Истатова, повео у 20. секунди након што је судија Рауш означио почетак утакмице.

Ипак, то није обесхрабрило „црно-беле“. Са истуреним Бјековићем и Завишићем кидисали су према голу противника. Али, авај! Голац поново греши — из несхватљивих разлога натрчава на лопту коју Козић покушава да смири. Противнички играч користи тај неспоразум — и „Загреб“ повећава вођство.

Тек тада је срећа окренула леђа нашој екипи. Јер, Бјековић је у једној секунди два пута био у шанси да поправи резултат. Први пут је одбрана „Загреба“ избацила лопту са гол линије, а други ударац нашег капитена штити статива. Одмах, затим, и Завишић погађа стативу. Таквих гужви пред голом домаћина било је још, и када се очекивало да наши најзад постигну гол — противнички играч је, после дуге „вожење“ по левој страни, омађијао Истатова једним центаршутом. Гол младог Завишића само је ублажио овај неочекивани пораз нашег тима. Тиме, међутим не можемо завршити овај извештај.

Утисак је, наиме, да неки играчи „црно-белих“ морају озбиљно поразмислити о свом односу према игри и потребама клуба. Према свим нормама бек Голац треба да изгуби место у тиму. Игра неозбиљно и неодговорно. Он тиме обезвређује напоре екипе и стручног штаба. Познато је да један играч тешко може решити утакмицу у позитивном смислу. Али неопрезност појединца, у конкретном случају Голца, може распршити све наде екипе, њену спремност за подвиг, једноставно може нанети пораз.

Није реч само у Голцу. И неки други играчи немају посве конкретан однос према „црно-белој“ боји. Од Цветковића се, рецимо, много више очекивало. Тај расни гол-играч је неопходан „Партизану“, али не са доприносом какав сада пружа екипи. Његове повреде већ постају сумњиве, а однос према клубу дискутабилан. И Пејовићу се на исти начин мора замерити. Бори Ђорђевићу би било много паметније да игра, да своје огромно фудбалско знање поклања клубу из којег је поникао — и да на тај начин стекне право на примедбе које обилато упућује појединим функционерима клуба. Он ни у сну не сме заборавити да је неопходан екипи, да је дужан „игре“ навијачима, да се већ две године читава концепција тима правила према њему — а њега у том тиму нема!

Ове примедбе истичемо у склопу свих напора стручног штаба и управе клуба за постизање бољих такмичарских резултата. А до њих се може доћи ако сви појединци у тиму буду играли с више полета и одговорности — појединачне и колективне, наравно. Сваки други прилаз игри и обавезама према бројној породици навијача је недопустив и увредљив.