Овај фудбалер већ годинама стагнира и поред изванредних квалитета, па би било упутно пробати га на месту бека

Стара је истина у фудбалу да се од осредњег нападача увек може лако направити одличан одбрамбени играч. Уосталом, за то имамо више примера из прошлости, а најеклатантнији је онај који је учињен са Владимиром Дурковићем.

Миодраг Живаљевић је као јуниор доведен из крагујевачког Радничког и словио је као изванредно потенцијалан фудбалер. И у почетку је све казивало да ће то бити велико појачање за „црно-беле“. Међутим сад је разуверен и последњи оптимиста. Живаљевић не само да није напредовао за све ове године, већ је стагнирао! За то постоје два разлога: или се са њим не ради довољно и на потребан начин или не игра на правом месту.

И поред тога што верујемо да би он могао бити одличан центарфор (разуме се, уз одређену индивидуалну тактику и измењен начин игре у нападу!) пре бисмо га поставили за бека. Ту чак не може бити промашаја! Питање је само да ли има добру технику одузимања лопти. Све остало поседује на највишем нивоу и, временом би могао постати и државни репрезентативац.

Живаљевић има изванредну брзину, окретност, сјајне рефлексе, што значи одличну брзинску реакцију, прворазредну скочност, оштар је, храбар и сасвим је сигурно да би у нападу — када пред собом има велики простор — био веома користан. Речју, прави модеран бек! Комплетан играч одбране, јер му у навали смета слаб преглед и велика концентрација на лопту и дриблинг што чини слабо кооперативним играчем, већ солистом, индивидуалистом коме недостаје рафинман једног Милоша Милутиновића да би био то што Живаљевић жели и како игра.

Уосталом, такав покушај сигурно није никакав ризик!