После осам кола екипног првенства Југославије у боксу: Последњи успеси Партизана допринели су да бегунци буду достигнути: још нас само бод дели од Титограђана, док су Светозаревчани боље пласирани само захваљујући поен разлици. — Велике партије Милосава Поповића и Нешића у окршају са Приштинцима. — Драгољуб Николић оштећен против Гашија. — Одлучујућа гостовања у Прокупљу и Крагујевцу, као и дерби са Кабловима у Београду
Непоражених више нема. Каблови су поклекли у Нишу (12:8). После осме рунде екипног првенства Југославије у боксу налазимо се на трећем месту са истим бројем бодова као најопаснији претеденти на титулу Светозаревчани. Од тренутно водеће Будућности дели нас један бод. Али, већ следећи окршаји могу да нам донесу још већу радост, јер Титограђани гостују у Крагујевцу.
Сада сами одлучујемо о својој судбини. У Прокупљу гостујемо 30. септембра, 7. октобра боримо се у Крагујевцу, а недељу дана касније домаћини смо Кабловима. Жеља нам је да из ова три меча изборимо најмање пет бодова, што би нам готово сигурно донело прво место. Ако не остваримо овај биланс то ће значити да наша млада чета још није стасала да после читаве деценије врати титулу у „црно-бели“ дом. Наравно, изузимајући могућност да нас судије у овим пресудним борбама оштете…
Нову шансу да се боримо за сам врх стекли смо уз помоћ Нишлија, али и великим залагањем наших такмичара. Захваљујући великој борбености и солидној физичкој припремљености славили смо на Стадиону ЈНА убедљиву победу и против Радничког из Приштине — 13:7.
Милосав Поповић оставио је најбољи утисак. Против снажног и упорног Смоловића није се упуштао у тучу. Чинио је што му у ствари највише лежи — обигравао је око противника и строго кажњавао сваку његову грешку.
Душан Нешић имао је најозбиљнијег ривала. Млади Јовановић врло је неугодан противник. Солидан је техничар, веома хитар. Нешић је врло брзо уочио његове најбоље особине и није му дао ни оком да трепне. Сломио је његов отпор пакленим темпом.
Фахрија Шекуларац реванширао се неуморном Рашитију за пораз у Приштини. Но, није у потпуности задовољио. Рад његових руку, нарочито предње, мора да буде много синхронизованији и чешћи. Неопходно је и да се више креће по рингу.
Александар Поповић и Светомир Белић нису могли да покажу у каквој се форми налазе. Белић је још на мерењу добио меч без борбе, а Поповић после само два озбиљна ударца.
Живко Дамјановић и Слободан Радојевић изборили су по бод, али нису у потпуности испунили очекивања. Дамјановић са мало више кондиције и концентрације, а Радојевић храбрости могли су да савладају противнике.
Резултат би вероватно био убедљивији да судије нису погрешиле у велтер категорији. Борба између Драгољуба Николића и Гашија била је идентична ономе када се неко голорук устреми на тенк. Из песница незадрживог Приштинца непрестано је бљувала ватра. Али, никако да погоди мету. Драгољуб је вешто ескивирао, неколико пута нашао се чак иза противникових леђа док се овај беспомоћно копрцао у конопцима. Нажалост, арбитри су више ценили снагу од вештине.
Уочи одлучујућих мечева арбитри нас поново застрашују лошим суђењем. У мечу Партизан — Раднички једини изузетак био је Александар Михајловић. Деловао је на рингу и за бодовним столом професорски. Када би сви арбитри овако делили правду не бисмо морали ни да помишљамо да ћемо бити поражени тамо где смо заиста бољи.