Маратонско поље у Грчкој познато је по једној бици, каквих је у историји било безброј, а данас су заборављене, и по једном гласнику-маратонцу чији је подвиг и данас симбол за најодважније. У Грчкој маратонце цене као хероје а трке прате огромне масе љубитеља најдуже дисциплине.

При помисли на маратон сећања нам се увек враћају на ону блиставу победу Михаљића у Атини када су му трговци широм отварали врата малих дућана и свим срцем му нудили да бесплатно узме робу по жељи. Можда код нас не постоји такво интересовање за ове трке као у Грчкој али маратонци су веома цењени и њихова такмичења изазивају пажњу.

Тренутно у нашој земљи нема тако убедљивог маратонца као што је био Михалић, који је и ненадмашном Емилу Затопеку задавао грдне муке. Из данашње плејаде издвојили бисмо као најбољег Драгослава Гајића, члана АК Партизан.

Гајић је рођен 1945. године у Београду. Пре 9 година почео је да тренира маратон. Студент је спољне трговине. Говори немачки и енглески. Од пре шест месеци тренира под будним оком Драге Штритофа и његова каријера од тог тренутка добија нову димензију.

У почетку је Драгослав трчао 5 км а касније је увидео да му више одговара маратон.

„За маратон човек треба да има одлично срце и добар капацитет плућа у односу на своју конституцију. Једноставно речено: бити лак а јак“, прича Драгослав. „Када сам почео да се бавим атлетиком нисам имао неких већих амбиција. Тренирао сам 2—4 пута недељно од 8 до 16 км. Али и поред тога након две године тренинга у првој трци на 10.000 м стигао сам трећи (трчећи бос) са резултатом 32:51,0. Многи су тада у мени приметили квалитет и говорили ми да се озбиљно посветим спорту. Волео сам да трчим али нисам био довољно психички спреман да се подвргнем јаком и систематском тренингу. Тешко је било одрећи се свих тих порока који су били прешли у навику. Игранке, диско-клубови, кафане, пиво… Када сам пре шест месеци почео да радим са Штритофом, све је кренуло другим путем. Као стручњак, педагог и човек он улива огромно поверење и његове речи стимулишу на беспрекорну послушност и упорност. У међувремену сам рашчистио неке ствари са самим собом. Сада врло добро знам шта могу, шта желим и тако радим. Тренирам два пута дневно трчећи у просеку 35 км. Кафане сам заборавио, пиво одбацио. Преко зиме ћу појачати тренинг на преко 40 км колико трче и највеће звезде данашњице и надам се да резултати неће изостати“.

„Гаја“ је био првак држање за 1972. годину. У Титограду је победио Фарчића, у Кумровцу три године узастопно са друговима из екипе осваја прво место, у Даниловграду је ове године освојио прво место на маратону, на Кадињачи је био испред Васили Шалиманова који је 1973. године на 10 км постигао 28,10 сек, као и Шербака који је претпрошле године победио на маратону у Новом Саду. У октобру ове године на маратону у Новом Саду дугом 18 км трчао је у времену 54,07 и више од минута оставио чувеног Јурија Алексашина који је ове године имао 13,33 на 5000 м и 28,30 на 10.000 м… То је само део једне богате каријере чији се пут не прекида већ наставља успоном.

Идол му је био и остао покојни Абебе Бикила, олимпијски победник из Рима и Токија. Ваљда због успомене на овог аса и „Гаја“ често трчи бос. Од домаћих маратонаца цени Фарчића и Шкрињара.

„Познато је да је маратон једна од најтежих дисциплина али и поред тога ја никада после трке нисам осетио неке изузетне тешкоће, јер ми ова стаза стварно одговара. За досадашње резултате могу да захвалим таленту, а све што ћу убудуће постићи, као и оно што сам постигао за последњих шест месеци, раду. Надам се да ћу у јулу месецу бити у репрезентацији Балкана која се у Београду састаје са изабраном екипом Скандинавије, и да ћу бити у репрезентацији за Рим на Европском првенству. Жеља ми је да и моја девојка Нина појача женску екипу Партизана. Она сада трчи 2 до 3 км дневно и озбиљно сања о црно-белом дресу.

„Моја последња трка у Новом Саду на 18 км најбоља ми је у животу, јер сам био бољи за минут и по од досадашњег рекордера стазе Руса Анатолија Скрипника и Фарчића … Идуће године планирам да истрчим 5—6 целих маратона (42 км 195 м) и исто толико „малих“ (од 18 до 33 км). Надам се да ћу својим резултатима обрадовати многобројне присталице наше екипе а и да ће Партизан и у мушкој и у женској конкуренцији бити најбољи у земљи“, завршио је „Гаја“.

Овај симпатични младић подсећа на покојног Радивоја Кораћа својим погледом и смеђом оштром косом. За њега се може рећи да је изузетно миран и дружељубив младић. Радује се и забавља као и сви млади. Воли филм, добру књигу, позориште, трчање, бокс, кошарку… Љубимци су му Белић и Далипагић из Партизана. Најбољи друг му је Јоже Међимурец, а највише је тренирао са покојним Бајрамом Медићем. Машта да једног дана поста не атлетски тренер и да преноси знање младима баш као што то сада њему преноси Штритоф.