ОШТРИМО БЛЕНДУ

У радо гледаној ТВ емисији „Рефлектор“ од 6. новембра о. г. у сторији „Бура под кошевима“, Захарије Трнавчевић је покушао на врло интересантан начин да осветли „случај“ чачанских кошаркаша Живковића и Кићановића.

Сви Трнавчевићеви саговорници су готово искључиво говорили о Живковићу. Само су двојица од присутних додали „да се све то што је речено за Живковића углавном односи и на Кићановића“.

Иако је и оно што је речено за Живковића било једнострано и недокументовано, а о Кићановићу паушално, чак и без покушаја за аргументом, ипак заслужују на осврт.

Оно што нас је зачудило то је да се међу толиким бројем дискутаната — почевши од највиших функционера Чачка, преко тренера, па до грађана — нису нашли и субјекти тог проблема — Кићановића и Живковића!

Није ли то у ствари став оних који тако громогласно осуђују те младе спортисте зато су напустили свој родни град? Јер, вербално, сви смо за аматерски спорт, али сваки прелазак из клуба у клуб спремни смо да одмах осудимо као акт врбовања. Убеђени смо да би ТВ гледаоци (и не само њих) занимало да чују Кићановића и Живковића; шта они имају да кажу о мотивима и околностима под којим су променили град и клубове.

Или је, можда њихово „право“ (и обавеза) да играју кошарку и док траје њихов спортски век остану „власништво“ свог матичног клуба? Изјаве о спорту, аматеризму, о социјалистичким грађанским слободама спортиста дају искључиво функционери. Међутим, то није интенција — нашег самоуправљачког друштва.