У савременом фудбалу стручњаци се при селекцији све више окрећу према високим, снажним младићима, јер је Ајакс дао пример за такву оријентацију. Наравно, поред висине и физичких квалитета потребна су и она друга одличја: брзина, техника, смисао за игру и подједнако добро дејствовање и у одбрани и у нападу.
Некада је она средња генерација „црно белих“ из дана тријумфа једно кратко време имала високе и снажне момке у халфлинији: Миладиновић, Рашовић, Васовић! Касније је Бечејац заменио Миладиновића, па је та горостасност нарушена.
Доласком Мирослава Бошковића Партизан данас има необично снажне, високе и оштре играче у халф линији. Сваки од те тројице играча је одличан у дуелима, изврстан у одузимању лопти и одличан у игри главом.
Бошковић, Будишић и Козић су прави атлетски бедем пред голом „црно — белих“! Већ својом појавом они импонују гледаоцима а утерују респект противнику. Тешко је савладати их, па отуд Партизан и кад игра прима гол или два.
Мирослав Бошковић је аутентични модерни бек али се добро сналази и у средњем реду, као организатор игре, па чак и као шпиц — нападач, јер је његова вештина многострука. За ових неколико утакмица колико је одиграо у дресу Партизана није дао ни део својих могућности. То је разумљиво, јер је нередовно тренирао, био без припремног периода и то се сад осећа у његовој игри.
Никола Будишић није миљеник штампе. Већ се више не зна како би он требало да игра да би добио оцену 7 или 8 од извештача. Примили су га са скепсом и не верују у његове квалитете ни данас када се ниједан противнички центарфор не може похвалити успешном игром против њега. Ако би се извршила анкета међу прволигашким нападачима сигурно је да би Будишић био међу тројицом оних против који ови не желе и не воле да играју.
Будишић игра без елеганције али зато крајње сигурно. Има одличну позициону игру, натпросечну интелигенцију, правовремени скок, одличну дуел игру и немилосрдност у старту. Зна много више него што се о њему зна. То се најбоље види тек када игра „мали фудбал“.
Козић поседује равнотежу између игре у одбрани и нападу. Има велики радијус кретања, изврсну скочност, дуг корак, лако се инфилтрира у противничке редове али је још без праве завршнице било у шуту или одигравању. У сваком случају фудбалер потенцијалних могућности.
Та линија у данашњем тиму Партизана је истовремено и најпоузданији део екипе! Прави атлантски бедем“!