ОНИ СУ БРАНИЛИ ДРЖАВНЕ БОЈЕ
Милан Вукелић:
- Рођен: 1936.
- Играо: у Партизану, 1958 — 1969.
- У клубу: центарфора, халфа, крила и полутке
- Репрезентативац: 3 пута
- Занимање: фудбалски тренер
Једна од најмуњевитијих каријера у нашем поратном фудбалу и то у доба кад су у њему „командовале“ ведете Бобековог сјаја, била је несвакидашња фудбалска путања Милана Вукелића. Још до 1954. године анониман дечак, у 1955. направио је прве стидљиве кораке у дресу свог матичног клуба, новосадске Војводине, да би већ у 1956. био један од најпознатијих и несумњиво најперспективнији од младих фудбалера у земљи.
Сама чињеница да је као осамнаестогодишњак успео да се пробије и наметне као првотимац у оној најславнијој генерацији новосадских фудбалера, предвођених Веселиновићем, Рајковом, Бошковом и Крстићем II, сведочи довољно о његовој изузетној фудбалској личности. И не само да се пробије већ и да засени старије другове, нарочито у утакмицама СЕ-купа у којима је захваљујући сјајним играма овог младог центарфора. Војводина доживела своју прву значајну међународну афирмацију.
Јасно, такав метеорски успон није оставио равнодушним националне селекторе који су га брзо позвали под заставу, а ни руководство нашег „црно-белог“ клуба, па се тако догодило да се млади Вукелић ценећи велику шансу и част која му је указана, већ крајем 1956. године обрео у дресу Партизана.
Пуну деценију (од 1958. до 1968.) Вукелић је без престанка носио „црно-бели“ дрес и није изневерио наде које су полагане у њега. Истина, његов даљи успон и звезда нису расли метеорском брзином као на почетку каријере. али је он у Партизану стасао у изузетног ол-раунд играча, који је у датој прилици могао са успехом да игра готово на сваком месту у тиму. Уосталом о томе најбоље сведочи чињеница да је за ових десет година у већини сезона предводио нашу навалу са бројем 9 на леђима, али не мање запажене биле су његове игре и у сезонама у којима је био леви халф (1960), десни халф (1967) или лева полутка (1966). По потреби играо је с истим успехом крило, па чак и бека или центархалфа!
Ова фудбалска „девојка за све“, поред осталих трофеја и доказа сопствене класе, чува љубоморно у витрини својих успомена и један изузетно редак подвиг: три „црно-бела“ дреса са бројем 9 која је носио у три незаборавне сезоне Партизановог шампионског хет-трика. У тим најславнијим годинама троструког узастопног освајања титуле (1961, 1962 и 1963) Милан Вукелић је био стандардни вођа назвале екипе легендарних „беба“! То је вероватно и најречитији доказ о његовим играчким квалитетима и врлинама.
Несумњиво најјачи адути Милана Вукелића крили су се у његовој изванредној атлетској конституцији: висок, корпулентан, изузетно снажан и довољно брз, био је прототип модерног центарфора, играча у шпицу кога је било тешко задржати. Дода ли се томе да је имао снажан ударац обема ногама, висок одраз и тачан ударац главом, онда је тим све речено о изузетно диспонираном вођи навале, чије су могућности биле далеко веће од репутације која је остала за њим!