„Црно-бели“ кошаркаши између победе и пораза у наставку првенства Југославије: Један пораз не руши све мостове. — У најјачем првенству у историји шампионата државе пето место Партизана стабилна позиција за полазак на маратонску трку. — Да ли наилази период колебљиве игре прве руке тима Дражена Далипагића
Партизан је прошле суботе кренуо у Чачак преко моста на Морави, који је саградио од оптимизма, квалитета и акцента фаворита.
По завршетку меча тог моста нада више није било. Остао је разорен успешнијим погоцима Борца, који је потврдио традицију: неугодну, успешнију у односу на Београђане у досадашњим првенственим сусретима — 11:8.
Шта је то што је довело до пораза једног од кандидата за титулу шампиона у дуелу са екипом која има само скромне жеље. Није ли то само пролазна криза или, можда, реприза неостварених жеља да се што пре стигне до циља, на ону раскрсницу која води оној стази свима тако драгој — шампионској.
Чачани
Репрезентација је отишла на тронедељну турнеју по САД, одводећи собом најбоље из прволигашких клубова.
Док су једни сјајно искористили ову паузу да се одморе, реновирају кошаркашки строј, сумирају грешке и изграде нову тактику, тим Партизана био је „оштећен“ са три најбоља играча: Далипагић, Тодорић, Кићановић.
Напори у репрезентацији и време без одмора учинили су своје у тренутку када је криза морала да дође.
Истина, Партизан је био маратонску битку са оне стране Мораве. И поред тога што су Далипагић, Тодоровић и Кићановић дали пун удео остало је упражњено место под кошем. Јер, Фарчић је у овом мечу успео да забележи само шест кошева.
„Црно — бели“ су забележили троцифрен резултат. Исто су учинили и Чачани. Али, за три поена више и зато освојили два бода — 114:111.
„Американци“
„Американци“ у тиму Партизана: Далипагић, Тодорић, Кићановић представљају ударну снагу екипе.
Далипагић — игра нон — стоп, са највећом одговорношћу већ низ месеци, укључујући турнеју по Куби, шампионат Европе у Барселони, турнеју по Филипинима, турнеју по САД…
„Уморан сам. Јако сам уморан и јако жељан одмора. Да ми је само недељу дана да се одморим од кошарке вратио би се као препорођен под обруче…“ рекао је у тренутку искрености плавокоси Мостарац, који осећа да долази, да ће морати да дође, тренутак личне кризе у игри.
Кићановић, — диригент великог калибра, онај тип играча који је толико недостајао Партизану, укључио се у одличну посаду „парног ваљка“. Али, као и Далипагић, све више осећа терет обавеза.
Тодорић — трећи репрезентативни члан, исто диригент тима, храбро се носи у терцету са двојицом прослављених другова.
Стварно, Партизан гради готово сву тактику управо на тројици уз свесрдну сарадњу осталих.
Можемо да кажемо: пролаз је само тренутна криза. Никако реприза неостварених жеља ранијих сезона, када се желео само успех и бољи пласман на табели, али не и сам врх.
Пети
Демант за репризе је очит пласман на петој позицији, где „црно — бели“ стоје уз раме четворопласираном шампиону Радничком, а иза бивших првака: водеће Црвене звезде, Југопластике и Задра.
Ова жестока битка и овај пласман никако не значе да је Партизан избачен из шампионске трке. То је само истинита потврда реалне стварности: да је овогодишњи шампионат државе један од најјачих и да ће првак бити само она екипа која издржи од почетка па до самог краја.
А трка тек је прошла кроз четврти круг.
Тренер Ранко Жеравица, и његов помоћник Борислав Ћорковић, остали чија је брига да се старају о кошаркашима, знају право стање ствари. Следе свој план и само ће на пољу битке показати да ли је све то исправно што раде.
Нема сумње, Партизан никада у својој историји није имао јачи састав. Али, никада ни јачу конкуренцију у тренуцима када жели да крене у шампионски окршај за ону титулу коју још никада није освојио.
Сада првенство улази у регуларан ток са шест „прекоредних станица“, где је последња почетком априла.
Ко буде издржао биће — шампион.
Симпатизери црно — белих боја увек остају уз своје заставе и своје љубимце, уверени да ће имати прилике да виде чету капитена Горана Латифића на победничком постољу.
На листи стрелаца Далипагић конкурише за врх
У тиму Партизана најбољи стрелац је Дражен Далипагић. Он је, уједно, и најбоље пласирани на југословенској листи најефикаснијих. Налази се на седмом месту са 90 кошева. Испред њега су: Мишовић (Борац) 130, Плећаш (Локомотива) 108, Шолман (Југопластика) 101, Јеловац (Олимпија) 96. Радосављевић (Работнички) 93 и Симоновић (Црвена звезда) 92.
Остали поредак играча Партизана: 15. Кићановић (75), 26. Зечевић (57), 41. Керкез (38), 46. Фарчић (32), 48. Латифић (30) итд.