Партизанови дечаци и девојчице на зимском првенству у Загребу и летњем првенству Југославије у Дубровнику

Крајем 1971. године основана је Партизанова школа пливања. Селекцијом су одабрани најталентованији дечаци и девојчице рођене 1961. године и млађе. Тој групи пружени су најбољи могући услови и посвећена изузетна пажња стручњака.

Напори управе клуба и стручног руководства нису остали без одговарајућих резултата. Већ у лето 1972. године, на државном првенству за категорију млађих пионира, Партизанови такмичари освојили су прво место.

Следеће године, када су прешли у категорију млађих пионира, њихови резултати су били још бољи: у сигурном стилу су освојили првенство државе за 1973. годину и на летњем и на зимском првенству.

На летњем првенству у Дубровнику, од 19. до 31. августа 1973. у конкуренцији 23 клуба (159 такмичара) Партизанови пливачи освојили су надмоћно прво место са 21.684 бодова испред ПОШК-а (8.711), Вележа (9.699), Црвене звезде (7.928), Младости и осталих.

У појединачној конкуренцији Партизан је освојио девет златних, четири сребрне и две бронзане медаље. Најуспешнији такмичари летњег првенства била је Драгана Томић, која је освојила три златне, две сребрне и једну бронзану медаљу скупивши за свој клуб 4.101 бод.

Од такмичара највише успеха имао је Петар Поповић, који је освојио две златне медаље и при томе поставио државни рекорд за млађе пионире на 100 метара леђно (1:16,6).

Поред овог рекорда постављена су још два у штафетама као и неколико републичких рекорда: Петар Поповић на 200 метара леђно, 200 метара мешовито и 400 метара краул: Драгана Томић на 100 метара леђно, 50 метара краул, 400 и 800 метара краул; Милена Бабић на 200 метара леђно и Ненад Танасковић на 100 метара делфин и 800 метара краул.

Велики део заслуга за овај успех млађаних пливача Партизана припада тренеру Ивану Матковићу, асистенту на Факултету за физичко васпитање у Београду.