Расадник младих кошаркаша

од

у

У посети Партизановој кошаркашкој школи: После само четири месеца рада пионири „црно-белих“ освојили треће место у Србији. — Четири стотине дечака и девојчица свакодневно вежба у новој хали Партизана

На периферији Земуна, тамо код Коњичке школе, у једној малој неосветљеној улици налази се необично здање без прозора са високим кровом и зачуђује ретке пролазнике. То је новосаграђена хала кошаркаша Партизана. Тек од када су добили кров над главом почиње да се реализује давнашња жеља клуба: да има своју школу, да у правом смислу речи ствара властите играче, дечаке које ће методично, систематски учити кошарку и волети свој клуб.

Присуствовали смо једне вечери (а такве су све) тренингу малишана, у осветљеној хали са еркондишном живо су одскакале лопте, орио се глас тренера Бранка Јокића, који води око 120 дечака. Ту су још и остали тренери: Драган Шакота (84), Душко Стојичевић (120), затим Лучић подучава преко 50 девојчица и Борислав Ћорковић — Реба, шеф целог тог погона води рачуна о 26 најстаријих и најперспективнијих јуниора.

Како се врши селекција

Модерна кошарка пре свега захтева високе играче, па је сасвим разумљиво што се при одабирању дечака у раној селекцији води рачуна о предиспозицијама у погледу висине, снаге, брзине, затим технике, па потом о смислу за игру, маштовитости. импровизацији…

Партизан има у пионирском тиму дечаке који су рођен и 1958. године а већ су високи као чемпреси: Зоран Копривица (203 см), Јован Ђешнић (197 см) и Миленко Бабић (195 см). Разуме се, сви су они центри. Поред њих ту су и даровити крилни играчи Бане Вукчевић и Предраг Кос као и остали дечаци из пионирског тима, који је после само четири месеца тренинга био равноправан партнер свим осталим екипама.

Предвиђено је да идућег лета 50 најдаровитијих дечака заједно логорује, односно припрема. Ту ће бити све селекције и неуморно ће се обучавати под идеалним условима. Поред вежбе на којима ће се радити основни елементи технике, затим снаге (са теговима и специјалним медицинкама) играће између себе како би што више развијали смисао за игру и маштовито дејствовање на терену.

Патронат над школама

Озбиљност коју Партизан показује стварању тог расадника младих талената најбоље се види из податка да је клуб преузео патронат над свим земунским школама. Организовао је првенство школа. Свих четрнаест екипа — финалиста такмиче се између себе за првака, а свака добија на дар лопту и друге пригодне награде којима се награђује најбољи стрелац, најбољи играч, највиши растом, затим су ту и награде и похвале за професоре и наставнике физичког васпитања. Те се утакмице играју сваке суботе од 8 до 13.30 часова.

Сви ти напори, та велика финансијска средства су у нашим условима неопходност за један велики клуб, који жели да у блиској будућности не диже поглед према празном небу, већ ка хоризонту земље на којој све бољи смењују боље, млађи оне старије асове између кошева.

Тај растанак младих је још један доказ зреле, далековиде политике клуба која не жели јалово чекање случајности, посезање руком за играчима других клубова, већ да свој позив за срећу и успех нађе у властитом раду.

Ако само једном дођете под те сводове где кључа кошарка, где се младост обликује, ви ћете отићи са смелом надом за будуће дане, јер се ту, пред вама ствара подлога за то.