КРОЗ НАШУ ЛУПУ

Испраћамо последње дане једне године која је за фудбалски клуб Партизан била година живе стварности, догађаја, климе… Резултати су били као воштана свећа: нити греју нити светле! Све оно што је током минулих месеци прштало и цвилело остало је за нама. Имамо разлога да верујемо да ће година која долази бити радоснија, светлија и боља.

Искуство сад треба претворити у стваралачку енергију. Наш медитативни немир мора да нам врати снагу да би се створио опет Партизан достојан свога имена.

У финишу године збиле су се многе значајне промене у клубу. Дуге невоље и јад Партизана навијачка су брига и туга. И зато када не иде добро сви заједно гутамо камење. Али, баш у тешким часовима сви људи носе право своје лице. Последњи догађаји показали су истине и заблуде, трајно и пролазно. Познали смо се! Сад влада јасност.

Нови односи у клубу морају бити цементирани поверењем. Близу смо дна, али хтели бисмо у облаке — напред! Они који су стручно водили клуб више нису на тим функцијама. Та намера да се младим и неискусним да шанса била је у ствари поетски хитац. Поучени тиме морамо жестоко разграничити интелект од емотивности.

Сви тежимо стабилизованим ситуацијама, јер се у таквим околностима може креативно радити. Сада се новом тренеру ствара таква атмосфера. Чујемо већ скептике: један више у тренерском хору „црно-белих“! Али, све зависи од човека, од тога колико је даровит, радан и моћан.

У Партизану не страда стручњак као институција, већ појединац, односно његово дело, резултати, оно чиме се он оправдава. Не тврдимо да је тренер усрећитељ у клубу али је сигурно да његов рад мора да има стручну подлогу, знање, методику и, разуме се, резултате као спољни доказ мајсторства.

Партизан и сви његови симпатизери би хтели да се после дугог интермеца нађе копча са некадашњом моћи и поткрепи тај континуитет. Квалитет играча је на нивоу најбољих југословенских клубова. Сигурно: ни гори ни бољи! Сад их треба покренути, а пре свега вратити самопоштовање и веру у сопствена снаге. Наш тим стоји и поред тога што играчи умеју летети. Треба извршити сажимање свих снага, подићи ниво физичких могућности, организовати игру према могућностима фудбалера, дати физиономију тиму, утврдити принципе игре, наћи стил…

У наступајућој години, у данима који нас деле од првог кола пролећног дела првенства, Партизан ће бити захуктали погон. Мирко Дамјановић, Минда Јовановић и Александар Атанацковић ће учинити све да „црно-бели“ спремни, уиграни, психолошки стабилни уз здраве, хармоничне односе дочекају првенствене окршаје.

Део одговорности за такав степен спремности лежи и на играчима. Песници кажу: човек је себи и нож и рана! Ако желе да потврде своју класу, да нас увере да су епизоде неуспеха прошле онда већ на старту морају бити убедљиви, полетни, чврсти, сигурни и непобедиви. То се од њих очекује, јер су им сад све жеље испуњене, услови задовољени. У овом љету они имају реч!