Коментар: Зашто је Партизан у првом делу првенства изгубио неке бодове у сусретима када је словио као фаворит
Навијаче Партизана сада мучи и кошаркашки тим, једна од оних екипа које су умеле да одушеве, да понесу страснике, па чак и да нас увери у свој шампионски потенцијал.
Прошле године изгубљена је круна првака у сопственој хали. То се дало разумети, јер је екипа била још неискусна. Ове године су амбиције биле реалније. Међутим, неочекивано већ на првој утакмици, против дебитанта Индустромонтаже, доживљен је први пораз. То је унело малу нервозу. Ништа горе није могло да се догоди.
Ранко Жеравица је настојао да својим играчима врати самопоуздање, да их на примеру тог првог пораза увери да у овом шампионату нема аутсајдера. Па, и поред тога изгубљени су неки бодови у последњим секундама. То је драстичан пример самовоље играча. Да су послушали Жеравицу и спровели оно што је он у критичким тренуцима захтевао данас би Партизан имао шест бодова више и био би и даље у трци за прво место. Овако…
Сигурно је да „црно-бели“ негују динамичну, брзу, снажну, модерну кошарку. Жеравица жели да у начину игре и схватању буде чак и испред тренутка, да Партизан буде авангардан. То није тако једноставно. Пре свега, играчи морају да се адаптирају увећаним захтевима, да занемаре лично истицање и да своју игру подреди интересима колектива. Играчи пружају подсвесан отпор према свему новом, посебно према игри у којој би они били мање запажени. Међутим, ово није тренутак за таштине!
Жеравица ће спровести оно што је наумио. Ко се тим захтевима не буде покорио — отпашће. То су неминовности еволуције. Поред начина игре, посебно у одбрани, „црно бели“ имају и проблем центра. Фарчић даје колико може али то није довољно. Млади Поповић се лепо развија али нема потребну снагу за игру под кошем. Таленат више није довољно. Осим тога кошарка захтева потпуно предавање, а чини се да млади Поповић то још не схвата.
Због свега тога ми смо први део првенства испратили намрштена чела. Дашак смешка донела нам је победа у Загребу. Опет смо подгрејали своје наде.
Ах, та дивна и истовремено страшна кошарка!