+Рођен: 1923. године у Загребу
+Играо: од 1938. до 1954.
+У клубу: Локомотива и Партизан
+На месту: центархалфа и вође навале
+Репрезентативац: 3 пута
+Занимање: механичар
Припадник генерације Чајковског, Бобека, Рупника, браће Хорват и других познатих фудбалера загребачке фудбалске школе из првих поратних година, Владимир Фирм је читаве три сезоне бранио боје ФК Партизан (1947, 1948 и 1949). Али, за разлику од својих реномираних другова, који су фудбалски стасали у загребачким клубовима, Фирм је почео скромно: дуго анониман дечкић, који је пикао лопту по пољанама Трња и Мартиновке, коначно је замакао за око функционерима Жељезничара (доцније Локомотиве), у чијем дресу је прошао ватру свих окршаја — од подсавезних до квалификација за елитно друштво и коначног уласка у Прву лигу.
Каљен и прекаљен, печен и препечен на свим фудбалским ватрама, већ 1946. године био је један од најзапаженијих центархалфова у земљи, та је као такав добио ласкаву понуду од тадашњег шампионског тима Партизана, у коме су играли најексклузивнији асови оног доба (Брозовић, Чајковски, Симоновски, Палфи, Бобек, Михајловић, Рупник, Матекало и др. Није се двоумио дуго. Шансу је искористио на најбољи могући начин: прешао је у Београд и брзо постао стандардни првотимац „црно-белог“ клуба, шта више из екипе је истиснуо дотле незаменљивог вођу навале Фрању Рупника коначно доживео част да обуче плаву мајицу најјаче државне селекције!
Солидно школован, дисциплинован и рационалан играч, Фирм је своју фудбалску звезду ковао мање на луцидном духу и машти, а више на изузетним атлетским својствима по којима је био прототип тада врло цењеног центархалфа — штопера, односно центарфора-дреднота британског кова. Изванредно висок и масиван, личио је на правог гладијатора. Борбен и оштар, за своју корпуленцију и довољно брз, у дуел игри је био готово непобедив, па је брзо уочено да би могао бити идеалан штопер. У дресу с бројем 5 дао је многе запажене игре, како у Локомотиви тако и у Партизану па у државном тиму!
Пошто је имао силовит ударац обема ногама, одличан одраз и сјајну игру главом, техничком вођству „црно-белих“ је брзо „прорадио кликер“: покушали су с Фирмом као вођом навале, који би играо по узору на тадашње британске „дредноте“ — Ната Лофтхауза, Тредворда Форда и друге. Експеримент се исплатио. Својом великом масом и пробојношћу Фирм је просто „растурао“ противничке штопере, па је једно време у овој улози био и запажен голгетер. Ипак, упркос оријашком расту и оштрој, бескомпромисној игри, био је коректан и фер борац који није никада злоупотребљавао снагу.
Фирмова значајна одлика је била и — свестраност. С подједнаким успехом могао је да игра и на другим местима у екипи (као бек, халф, па и полутка). Своје једине три игре у националном дресу одиграо је на три различита места! Тако је у дебију, 1947. године у мечу Југославија — Румунија (3:1), који је игран у Букурешту у оквиру Балканског купа, био јунак утакмице у дресу с бројем 5. Исте године у Тирани, у сусрету Југославија — Албанија, (4:2), играо је крилног халфа. А у оној историјској, трећој квалификационој утакмици с Французима (1949. године у Фиренци) која нам је визирала пасош за одлазак на прво послератно Светско првенство у Бразилу, играо је са запаженим успехом — центарфора!