Иако су током целе зимске сезоне суочени са многим тешкоћама, хокејаши Партизана успели су да се пласирају у полуфинале Купа Југославије. На тај начин, „црно-бели оклопници“ су доказали да су колектив квалитетних хокејаша, који још увек припадају врху југословенског хокеја. Са бар приближним условима, које имају словеначки клубови, Партизан би сигурно био потпуно равноправан противник Јесеницама и Олимпији, који данас представљају тимове европске вредности.

Младићи који бране боје Партизана, надају се да ће овај последњи успех скренути пажњу на себе и да ће бар идуће зиме моћи да играју у затвореној дворани. То је још увек тим који има врло јак играчки потенцијал, састављен од играча који нису достигли свој максимум. Млади играчи, прошлогодишњи јуниори, Дунда, Милановић, Бертуш и Колунџић, ове сезоне постали су стандардни првотимци. Та чињеница охрабрује и говори да је хокејашки клуб водио правилну политику у вези подмлађивања тима. На свакој утакмици младима је пружена шанса, коју су они умели да искористе. Највећи смисао за хокеј испољавају Дунда и Милановић, који су уједно и највреднији на тренинзима. Од њих се очекује да постану ускоро и сениорски репрезентативци, јер су већ наступали за екипу наших најбољих јуниора. Уз искусне играче Шемсединовића, Петровића и капитена Тешића, представљају компактну екипу, која и поред тешкоћа успевају да одрже корак са водећим тимовима у земљи.

Неправда

Један од најбољих голмана у Југославији, Рашид Шемсединовић, поуздани голман „црно-белих“, доживљава тешке тренутке у својој богатој каријери. Иако брани у репрезентативној форми, селектори не желе да му пруже ни једну шансу да стане на гол наше репрезентације. Предност се даје много слабијим голманима (Албрехту и Кнезу), захваљујући чињеници да су из словеначких клубова и на тај начин много ближи оку селектора Тоне Францота из Љубљане. Љубитељи хокеја, са правом се питају због чега је овај вредни спортиста у немилости, због чега се на њега више не рачуна?

Рашид Шемсединовић, замољен да каже своје мишљење за читаоце „Партизановог весника“, видно нерасположен изјавио је:

„Селектори су се повели идејом да треба по сваку цену подмладити репрезентацију. Притом нису водили рачуна о једној истини, старој колико и спорт: да се играчи не деле на младе и старе већ на добре и рђаве. Нека не звучи нескромно, али уверен сам да још увек заслужујем репрезентативни дрес, који сам на својим грудима носио преко 75 пута…“