Нови тренер о старим проблемима: Мирко Дамјановић жели да из обриса извуче јасну физиономију Партизана, који ће кроз начин играња добити и свој карактеристични стил
… Мирко Дамјановић.
У овом тренутку то име још не казује много. Зна се и има одређену тежину само међу оним поклоницима Партизана који свакодневно брину бригу свога клуба.
Ко је Мирко Дамјановић? Млад, школован, амбициозан, марљив и врло методичан стручњак. Ове године се завршава деценија његовог професионалног рада у фудбалском клубу „црно-белих“. Радио је са свим селекцијама и помагао је свим тренерима који су током ових десет година радили у Партизану. Има факултетско образовање, завршио је и Вишу предњачко-тренерску школу. Свој живот је окренуо фудбалу.
Последњи догађаји у фудбалском клубу ишли су му на руку: добио је шансу! Мирко Дамјановић је можда потајно носио у себи ту жељу али никада није показивао некакву агресивност, нити је било у којој прилици истицао своју кандидатуру за првог човека стручног штаба.
Стари знанци на новом задатку
:PROPERTIES:
:CUSTOM_ID: стари-знанци-на-новом-задатку
:END:
То је врло скроман и одмерен човек. Не прича много. Сматра да су све речи сувишне било да се оствари или промаши циљ. „Ја сам ту да радим, да нешто створим а не да причам. Тек после једног дужег периода можемо да разговарамо о томе шта сам постигао. Да ли сам успео или не и колико су то били прави дани Партизана.“
Овај разговор са Мирком Дамјановићем, првим тренером фудбалера Партизана водили смо у Сплиту, непосредно пре турнира „Марјан 74“. Интересовали смо се како су га примили играчи. У чему види највећи проблем, на чему је акценат рада и да ли има неке дилеме у погледу састава тима. Били смо радознали. Хтели смо да чујемо какву визију Партизана има већ сад на самом старту свог великог и деликатног задатка.
ДАМЈАНОВИЋ: Ја сам стари зналац са свим играчима, јер су ме многи затекли у клубу када су постали чланови Партизана. У нашим односима се није нешто битније изменило. Радили смо и раније заједно. Они знају да ја тражим озбиљност на послу и да сам врло демократски расположен у саобраћању са њима. Разуме се, на терену морају без поговора да извршавају оно што се од њих тражи, јер су на радном месту, а после можемо о свему врло озбиљно да разговарамо. Ја се не постављам као папа. Хоћу да саслушам сваког играча, можемо да разговарамо и о оптерећењу на тренинзима и о концепцији игре, разуме се, уз једну ограду да ја о томе знам више од њих, јер сам игри пришао са друге стране.
П. ВЕСНИК: Којем проблему дајете у овом тренутку највећу важност?
ДАМЈАНОВИЋ: Ако узмемо да је физичка припрема неопходност за реализацију игре, односно концепције, онда су све снаге стручног штаба усмерене управо ка том циљу — да Партизан добије свој израз у игри, да има она одличја која су некада, у славним данима овог клуба, била његова најлепша карактеристика.
— Партизан од бриселског финала КЕШ-а нема више своју игру. Не зато што тренери нису знали то да остваре, већ што се много лутало у тражењу тима. Та поређења која су се спонтано натурала са оном незаборавном екипом „Партизанових беба“ увек су се неповољно завршавала за сваку селекцију која је после њих наступала. Сада је време учинило своје. Не кажем да је вео заборава пао на ту игром и резултатима незаборавну генерацију, већ су се људи већ мало удаљили од тих дана и зато је садашњој генерацији првотимаца много лакше. Сада сви желе да њих виде као протагонисте модерног фудбала, новог схватања…
Шанса за све играче
:PROPERTIES:
:CUSTOM_ID: шанса-за-све-играче
:END:
Разговор се даље пренео на састав тима. Видели смо нека нова, млађана лица у аутобусу на путу за Хајдуков стадион, па нас је интересовало да ли има неких дилема у погледу састава тима и шта Дамјановића и његове сараднике највише мучи.
ДАМЈАНОВИЋ: Наша концепција игре сачињена је према могућностима играча које имамо. Разуме се, ту мислимо на оне већ проверене асове, који чине окосницу тима. Верујем да смо врло реални у захтевима. Нас може да опчини игра неког великог светског тима или репрезентације али ми морамо да у праве оквире ставимо могућности својих играча. Свака је теорија у фудбалу поетска, лепа и привлачна али је питање у којој се мери она може остварити. Могућности фудбалера су пресудне!
— Сасвим је сигурно да ће принципи наше игре бити у сазвучју са оним што савремени фудбал тражи. Друго је питање распореда играча на терену, оне схеме која се у новинама тако често спомиње као систем 4—2—4 или 4—3—3 итд.
— Друго, Партизан не може и не сме да игра затворено, да се брани, да буде инфериоран чак и када игра у гостима. Ми морамо да играмо! И тек онда када нам и противнички навијачи буду пљескали и када будемо добијали признања и после пораза знаћемо да смо на добром путу и да смо нешто учинили.
П. ВЕСНИК: Да ли су фонд играча, и њихов квалитет на нивоу који Партизану омогућава ведрију перспективу?
ДАМЈАНОВИЋ: Потенцијал ових играча је далеко већи од оног што то показују пласман, па најчешће и саме игре. Убеђен сам да смо по квалитету у самом врху југословенског фудбала. Ми ћемо настојати да стандардизујемо екипу. Да се зна првих једанаест. И, разуме се, за свако место у тиму имаћемо одговарајућу алтернацију.
— Током ових припрема Минда Јовановић, Атанацковић, Вукелић и ја пажљиво ћемо пратити сваког појединца; његов однос према тренингу, начин живота, лакоћу у усвајању новог, дисциплину игре, могућност адаптације у измењеним захтевима тактике и све оно што треба да чини профил играча.
— Сваки ће појединац имати своју шансу. Ако слаба форма, повреда или казна удаље неког играча из екипе нећемо вршити никаква тумбања, већ ће алтернација за то место ускочити. Само се на тај начин може постићи хомогеност екипе и избећи да се осети да нема неког од оних стандардних.
Док смо још водили овај разговор нисмо знали како ће Партизан играти на турниру у Сплиту. Већ је прва утакмица против Звезде показала једно ведрије лице, а меч са Динамом пробудио је наше амбиције.
Експедиција Партизана отишла је за Ровињ. Испратили смо их са жељом да се настави рад у тако здравој атмосфери и да се и у будуће игра са толико ватре, морала и жеље, па је сигурно да ће нам већ ово пролеће бити фудбалски врло драго.