ОШТРИМО БЛЕНДУ

Дописник „Спорта“ из Чачка, А. Стефановић, у броју од 8. фебруара 1974. под насловом „Раскинути односи са Партизаном!“ а у поднаслову стоји оваква реченица: „Прва годишња скупштина на делегатском принципу одлучила да ће контакти бити обновљени тек онда када из управе Партизана изиђу они који су криви за случај Кићановић“.

Заиста је трагикомично да је на „првој годишњој скупштини на делегатском принципу“ чачанског Жељезничара било централно питање раскидање односа са Партизаном. А још је поразнији закључак „да ће контакти бити обновљени тек онда када из управе Партизана изиђу они који су криви за случај Кићановић“!

Да ли заиста другови из Жељезничара мисле да у једном спортском колективу као што је Партизан седе људи који живе ван времена и збивања у нашем друштву, па да је за то најбоље „прекинути односе“ са њима. Зар не би било много сврсисходније да они размотре да случајно у њиховој средини не постоје прави кривци за „случај Кићановић“?

Сваком објективном љубитељу кошарке је јасно да је Жељезничар био спреман да Кићановића уступи једном прволигашком клубу. Он је то привремено учинио са Борцем. Чини нам се да је Жељезничар рачунао са једном добром одштетом (поучени примером Баралића), а није имао у виду и слободно опредељење самог Кићановића! У оба случаја калкулације нису биле реалне и тако је у ствари и настао тај фамозни „случај Кићановић“.

Но, напад је најбоља одбрана, мисле другови из Жељезничара. Можда су они били и притиснути неким локалним амбицијама, а можда је то само тактички потез оних који су створили прави случај — Баралић!? Ми не желимо никоме да сугеришемо како да реши своје „случајеве“. Али можемо, рећи са праве дистанце да је сигурно да Партизан има довољно снаге и политичке зрелости да сам реши све своје проблеме.

Међутим, није нам јасно шта у социјалистичком самоуправном друштву значи „раскид односа“? Док нам оно — „да ће контакти бити обновљени тек онда када из управе Партизана изиђу они…“ — помало личи на мешање, па и претњу! А то сигурно нису најопортунији методи за решавање проблема у спорту, нарочито при овом степену развоја нашег друштва.

Сигурни смо да се у спорту много штошта мора мењати и да је тај процес већ у току. Нема места привилегованима, подели спортског тржишта, нехуманим и несоцијалистичким односима, као ни свим могућим техноменаџерима. Партизан је у борби против таквих схватања већ много учинио и даље на томе ради. Но на том путу се наилази на многе тешкоће, неразумевања, па и отпоре. Јер некима су потребни „случајеви“ како би се са битног прешло на упоредно.

Верујемо да то није случај са Жељезничаром.