После тријумфа над Звездом

Недеља 17. март. Прави празник на Стадиону ЈНА. Вечити дерби: Партизан — Црвена звезда. Чинило се како се тог поподнева спортски Београд преселио на Топчидерско брдо.

Најстарији београдски спортски о гигант као да се повијао под теретом од преко 60.000 љубитеља „најлепше споредне ствари на свету“. Слика која импресионира. На „југу“ хиљаде „црно-белих“ застава. На „северу“ навијачи Црвене звезде. Атмосфера достојна само највећих фудбалских мечева.

И када су се испод јужне трибине појавила једанаесторица „црно-белих“ предвођених капитеном Ненадом Бјековићем стадион се претворио у право вулканско гротло. „Партизанова ложа“, или како називају онај јужни део трибине стадиона где се окупљају навијачи Партизана подсећао је на прави „црно-бели“ талас. Хиљаде застава вијорило се високо и као да је императивно говорило како победа мора припасти Партизану, како бодови морају остати на Стадиону ЈНА, како „црно-бели“ морају славити…

Сада када је све готово, када је Партизан славио победу од 2:1, није тешко подсетити се на све оно што се током 90 минута дешавало на зеленом тепиху. Чини се да је Партизан био више мотивисан да још једном тријумфује пред својим навијачима после изванредне игре и победе над Мостарцима.

Требало је имати живаца

Дерби је дерби, али у себи носи увек ону обавезу да љубитељима фудбала пружи уживање у игри. Окршај „вечитих ривала“, међутим, наговештавао је да неће донети узбуђења. Играло се млако а само повремено поједини напади су подсећали да се ради о мечу, који је могао да изазове онако велико интересовање.

Непотребно исувише потенцирајући опрезност у игри „црно-белих“ никако нису били ни налик на онај фуриозни тим из меча са Вележом када су као осице од почетка нападали на гол Марића. Овог пута почетак је био у стилу тактичког надмудривања, чекања да се направи нека груба грешка и противник „казни“.

Ипак, како се утакмица одвијала атмосфера је постајала све „усијанија“. И за једне а и за друге гол је требало да буде она инјекција која би сигурно допринела да се противник још у старту сломи.

Звезда је прва успела. Лукави Караси је искористио само тренутак непажње свог чувара да би лопту сместио на право место Милићевог гола.

И баш тај погодак као да је улио нове снаге фудбалерима Партизана. Уместо да их сломи, он из је осоколио. Све више су јуришали на гол изванредног Петровића и просто „запалили“ свој део стадиона, где се налазило хиљаде застава „црно-беле“ боје.

Тада су одлучили живци. Вукотић је срушио В. Петровића да би правим класичним нокаутом био оборен од Јовановића. Арбитар Љујић није се двоумио — показао је беку Црвене звезде црвени картон!

Сећамо се било је то у 25. минуту. Немиле сцене су тада почеле да се догађају на терену захваљујући фудбалерима „црвено-белих“. Јурили су судију, претили му, ко зна шта је све тада упућено на његов рачун…

Требало је победити

Партизан је имао несумњиву предност. Фудбалера више, али и обавезу која је јасно дефинисана — требало је победити. Можда је у тим тренуцима било најтеже баш фудбалерима Партизана. Све осим победе у овој борби за њих би свакако био велики неуспех. Игра живаца донела је предност чети Дамјановића, али никако то није био услов, да се један реномирани ривал положи на плећа.

Када је Ненад Цветковић у 44. минуту поставио 1:1 само је половина посла била обављена. Опасност је још увек вребала, јер захваљујући изузетно расположеном Аћимовићу некако су „црвено-бели“ успевали да одрже равнотежу на терену.

Ипак убојитост напада Партизана постајала је све више евидентна. Гол просто да је „висио у ваздуху“. Да не жалимо за сумњиво поништеним поготком Цветковића (питање да ли је био офсајд), или за прекршајем над Вукотићем у казненом простору (шта је онда једанаестерац?), јер оно што су навијачи Партизана прижељкивали остварио је Живаљевић у 74. минуту.

Требало је победити и чета Дамјановића је то остварила. Иако је после искључења Јовановића и 0:1 психолошки притисак могао веома лако да доведе до оног најгорег — да тим „сагори“ у превеликој жељи за победом — све је то савладано.

Дерби вечитих ривала и то 59. припао је тренутно спремнијем ривалу!

Славље и то заслужено

У Хумској 1 сада је славље. Нема драже победе у фудбалу за навијаче Партизана од оне која се оствари против Црвене звезде. Сада тек добијају у „тежини“ речи голмана Партизана Милића који је пред утакмицу изјављивао:

„Биће то прави дерби. Одлучиће један гол, нечија тренутна слабост…“

Партизан је више смогао снаге и живце и његово славље потпуно је заслужено. У оваквим мечевима сви фактори одлучују а сада се може јасно рећи да су „црно-бели“ баш у томе у потпуности надмашили свог ривала и славили победу од 2:1.