За сигуран повратак у савезну лигу потребни су стрпљење и рад на дуге стазе

Смене генерација су ретко безболне. Природне, у свом току не изазивају веће потресе, већ избацују на површину млађе, полетније, оне који у „вечитој сенци“ полуислужених ветерана, нестрпљиво очекују шансу за своје место под сунцем. Младој генерацији Партизанових рукометаша изгледа није било суђено да дуго буде нервозна и нестрпљива, по правилу љута што се у њу гледа са неверицом. Испадање екипе из прве савезне лиге помогло је младима да раније покажу своју вредност.

„У том, за сваког тренера, незахвалном периоду, средином 1973. године, прихватио сам се тренирања првог тима на чијем је кормилу био прослављени првотимац Мики Стевановић“, присећа се тих дана сада први човек Партизановог рукомета, тренер Витомир Арсенијевић, професор физичког васпитања у школи „Иван Горан Ковачић“. „Са четворицом који су остали верни Партизановом дресу, нужно се наметао један стил рада који ће комбиновати искуство старијих и неисцрпно нараслу жеђ за доказивањем младих. Таквом потенцијалу биле су и прилагођене наше припреме које су одржане у Бадију на Корчули и у Филмском граду, у Београду.“

П. ВЕСНИК: Јесу ли биле успешне?

АРСЕНИЈЕВИЋ: Седмо место које смо заузели на крају јесењег дела првенства то сигурно не доказује. Али, мене првенствено интересује перспективни развој рукомета у свим селекцијама које сам преузео. Истовремено радим са четири тима: првим, другим, јуниорским и пионирским. Оријентација на ширење рукометне базе и жеља да се равномерно посвећује пажња свакој од њих то је моја трајна преокупација.

П. ВЕСНИК: Како сте се припремали за предстојеће пролећно првенство које почиње 31. марта?

АРСЕНИЈЕВИЋ: Највише пажње посветили смо тактичким припремама. То значи да смо покушали да ускладимо нашу игру према сваком противнику појединачно. Наравно да смо притом имали у виду и играчки кадар са којим тренутно располажемо. На Бокановића, који је један од старијих играча, нисмо у потпуности могли да рачунамо због обавеза које има према факултету. У припремном периоду имаћемо тренинг-утакмицу са „Металцем“ из Ваљева.

П. ВЕСНИК: Планови…?

АРСЕНИЈЕВИЋ: Исто што и жеље. На путу повратка у друштво најбољих не треба бити нестрпљив. Поучени драстичном сменом генерација у 1973. ми стварамо играче који ће сваку нову смену генерација учинити мање болном него што је била прошла. Наша друга екипа под називом „Горан“ бори се у београдској лиги где тренутно заузима 3. место. Друга екипа у јуниорској лиги Београда је још боља има другу позицију. И ако се такмиче у истој лиги са јуниорима наши пионири ништа мање успешно не наступају. Тренутно су на 4. месту. Они су, по мом мишљењу, највећи успех постигли на републичком такмичењу када су заузели 3. место.