Поводом вести да је боксер Партизана Александар Поповић у Ваљеву нокаутирао свог учитеља прослављеног аса Павла Шовљанског

Ко, где, кад, зашто, како? Још на почетку новинарске каријере учи се да треба одговорити на ова основна питања да би информација била комплетна. И, с те стране, истина немам шта да приговорим колеги Зорану Трипковићу, дописнику „Спорта“ из Ваљева. Али, постоји нешто што из уџбеника о нашој професији никада не може да се научи…

После повратка из Ваљева са првенственог сусрета Металац — Партизан (6:12) био сам први пут у животу класично нокаутиран. И то обичним дијалогом у редакцији „Спорта“.

„Шта то би у Ваљеву?“ питао је уредник боксерске рубрике Тома Хладни.

„Ништа, Јелесијевићу је повређена аркада. Белић је тако победио лакше него што смо очекивали.“

„Не питам те о томе. Зашто је Аца нокаутирао Шовљанског?“

Штета је што нисам имао секунданта да ме брже поврати. И, да је било обавезног судијског одбројавања сигурно је да би у моју непостојећу такмичарску књижицу одмах уписали пораз. Ипак, опоравио сам се како-тако. Објаснио сам да никаквог боксовања мимо прописа није било. Али, шта све то вреди када је „материјал послат штампарији“.

Још се нисам опоравио од „бомбардовања“ Томе Хладног, а сутрадан ме је чекала, као и све нас што смо били присутни мечу у Ваљеву, нова серија атака. „Спорт“ је ипак више поверовао свом дописнику и објавио:

„Због избегавања борбе, обострано су, после две опомене дисквалификовани А. Поповић и Обрадовића. Незадовољан одлуком, Поповић се жустро објашњавао са судијом у рингу Миловановићем (за познаваоце бокса Драганом Јовановићем). У ринг је улетео тренер Партизана Павле Шовљански да смири момка, али га је овај ударцем у стомак оборио и тако се прослављено име нашег ринга, под старе дане нашло на поду. Међутим, на томе се конфликт и завршио и Поповић је отишао у свој угао“.

Одговорили смо на тај атак објављен под насловом „Шовљански на поду!“ достојно црно-белој боји. Мирно, коректно. Али, сујета дописника „Спорта“ Трипковића так тада била је повређена. Но, изгледа да је заборавио да је претходног дана писао, да се на „томе конфликт и завршио и да је Поповић отишао у свој угао“. У одбрану својих лажи шаље одговор (истина необјављен у „Спорту“) у коме још више блати Партизан. Сада тврди да је Шовљански карате ударцем послат на под, као и да је у самоодбрани смирио Поповића серијом кратких удараца у плексус!

Као извештач са многих спортских догађаја био сам сведок да дописници из унутрашњости из разно-разних разлога шаљу необјективне (често силом прилике оправдане) извештаје. Али, тако бујну машту која запоставља и елементарну новинарску етику још нисам срео. Верујем да би другу Трипковићу на описаној сплетки позавидели и покојна краљица трача Елза Максвел.

Неопозиво је да се наш тренер Шовљански оклизнуо приликом уласка у ринг. Александар Поповић, истина, одгурнуо га је том приликом. Али, како бисте ви реаговали да годинама трпите дозвољене и недозвољене ударце на рингу и да вас судија заједно са противником, који у паничном страху бежи од ваших непрестаних атака, дисквалификује. Мој одговор је — можда и горе. Али, не према сопственом учитељу.

У своју одбрану дописник „Спорта“ помиње и Писмо друга Тита и Извршног бироа СКЈ. Чини ми се да људима који се служе методама сличним његовим није довољан ни роман да схвате шта значи поштено понашање, односно у овом случају извештавање.

Више од света волео бих да се са другом Трипковићем нађем на суду, јер не верујем да гледање очи у очи може нешто да измени, па да дођемо до коначне истине. Унапред објављујем листу сведока који би потврдили моје наводе: Обрадовића и Поповић (учесници у поменутој борби), судије Јовановић, Новичић и Лакић, тренер ваљевског Металца Лазић, делегат Такмичарске комисије БСЈ Сертић, тренери Партизана Шовљански, Паљић, Јелесић, званични лекар на мечу. И још десетак боксера и стотинак Ваљеваца присутних мечу. Али, оних који не стављају на коцку углед за једну сензацију у новинама, која у ствари то и није.

— Слободан Момчиловић, технички руководиоц Боксерског клуба „Партизан“, новинар „Борбе“ и сарадник „Партизановог весника“