После богате првенствене сезоне под прволигашким обручима
Кошаркаши Партизана кренули су силовито у велики јуриш, на освајање титуле првака. Хтели су да предухитре тренера, познатог стручњака Ранка Жеравицу, да прескоче једну годину и пре рока који им је он обећао, да остваре оно што ниједна генерација пре њих није учинила — да освоје титулу шампиона.
Квалитет је постојао: два сјајна репрезентативца: Дражен Далипагић, момак снажан, квалитетан, један од откровења недавно завршеног шампионата Европе у Барселони, где је наша национална селекција славила први тријумф на европској сцени, затим Драган Кићановић, изврстан стрелац, чији су далекометни пројектили разарали противничке обруче.
Осим њих, ту је и млада гарда, уз, Фарчића и Ђукића, добро физички поткована…
Велики скок
„Црно-бели“ су се залетели, а затим — стали. Наишла је криза у тренутку када је схваћено да од титуле неће бити ништа, да мора да се бије велика битка за бољи пласман у „златној средини“.
Тренер Жеравица је почесто, после утакмица, после оних када се са терена излазило погнутих глава о6јашњавао:
„Једноставно, не могу да схватим те младиће! Како могу да се тако олако опусте, да препусте иницијативу противнику, а онда да се нађу у прилици да се грчевито боре за победу, или што мањи пораз. У ствари, ако нас противник не победи — онда ми сами себе победимо!“
Истина, Партизан је направио велики скок у веома изједначеној бици прволигаша у овогодишњем првенству. Конкуренција је била велика, нарочито она у самом врху, где су битку водили сада већ нови шампион Задар, а уз њега бивши прваци Југопластика и Црвена звезда.
Партизан је разбио, заједно са Босном, која представља највећи квалитетни скок и изненађење првенства, „високо друштво“ у коме су се константно налазили донедавно Олимпија, Раднички ФОВ, ОКК Београд и Локомотива.
Далипагић — Кићановић 967
Занимљиво је да су стрелци Далипагић и Кићановић забележили у 26 првенствених кола 967 кошева, или скоро половину свих кошева који је дао тим Партизана!
Колико је то похвално, толико је и за критику, обзиром да на листи стрелаца, осталих чланова „црно-белих“ скоро и нема. Некадашњи водећи, „снајпер“ Жарко Зечевић налази се далеко испод педесете позиције са само 261 поеном.
Међутим, храбри чињеница да на сцену све више избија, донедавно, ширем аудиторијуму познавалаца кошарке, непознати Душан Керкез, који по броју датих кошева (213) скоро да је достигао далеко искуснијег Зечевића и што, диригентску улогу све храбрије и умешније уз Горана Латифића преузима Драган Тодорић.
Три „стотке“
Без обзира што Партизан има изврсних стрелаца, превасходно Далипагића и Кићановића „екипа са Калемегдана“ само је два пута поразила противнике са „стотком“ — са 111 и 103. Наравно, ово је премало, али је и одраз стања у екипи у којој сваки од играча као да жели да постигне своју „норму“, што је временски у 40 минута игре, немогуће.
И завршни салдо не иде баш у прилог тиму који је претендовао на титулу. Позитивна разлика од 96 кошева, са укупном кош-разликом 2176:2080, уз 14 победа и 12 пораза, свакако, није адекватна слика оног што Партизан може да пружи.
Враћени дугови
Једна од сатисфакција кошаркаша Партизана и њихових симпатизера, лежи у податку да је у првенственим окршајима два пута надиграна Црвена звезда, вечити ривал с калемегданских терена.
Разбијен је један комплекс који је вукао корене деценијама. Нова генерација која носи „црно-бели“ дрес не признаје традицију, величине и — претње.
Епитети
Далипагић — још увек прва виолина, још увек ненадмашан под обручима, са атрактивним „закуцавањима“. Ако би још радио на физичкој спреми и усавршавању скока летео би, стварно, небу под облаке.
Кићановић — стрелац који умешно и неочекивано разара противничку одбрану има своје стално место у тиму и као да се родио у „црно-белом“ дресу.
Поповић — одиграо је првенство које је, па много чему, његово. Јер успео је да се докаже и да обезбеди стално место у оним тактичким варијантама које захтевају најделикатније решавање.
Драган Тодорић и Горан Латифић су — позадинци на које се све више ослања тим, уз Беравса бекови чија је помоћ у појединим фазама игре била изузетно корисна.
Керкез је стекао поверење, а његов шут отворио му широм врата под обручима.
Зечевић у новој улози, и Ђукић на појединим утакмицама одличне партије.
Без обзира на мане, којих је далеко мање него што су квалитети Партизан уз једног доброг центра коме би Фарчић послужио као испомоћ, може мирно да уплови у ново првенство са далеко већим шансама него у овом, које је управо завршено.
„Црно-бели“ су, слободно се може рећи, у очекивању свог шампионског пролећа које треба да дође са зимом.