Неочекивани епилог државног првенства у боксу

Капитен дошао на мерење, али се после тога изгубио и није наступио у мечу против Топличанина, који је у сред Београда тријумфовао са 15:5. — После тромесечне казне забране наступања бивши вице-шампион Европе добиће исписницу. — Због сличног прекршаја Илић шест месеци ван ринга. — Управа одбија сваку помисао да је учествовала у било каквим евентуалним покушајима лажирања

Ринг на Стадиону ЈНА није више неосвојива тврђава. Њене бедеме разорили су боксери Топличанина, који су већ једном ногом били закорачили у Другу лигу. Или, што је још вероватније нечији прсти вештији од песница. Епилог неочекиваног пораза Партизана од Топличанина чак са 15:5 је колико фрапантан толико и неминован.

• Светомир Белић кажњава се искључењем из клуба и тромесечном забраном наступања. После издржане казне добиће исписницу да приступи колективу коме жели.
• Драган Илић следећих шест месеци неће излазити на ринг.
• Одговарајућим форумима упућен је захтев да испитају зашто је судија Караклајић у мечу против Топличанина очигледно судио на штету Партизана.

Ово су најважније одлуке Управе и Дисциплинског суда Боксерског клуба Партизан.

Мистериозан нестанак

Капитен нашег клуба Белић од увек је био плаховит момак. Многи греси му нису узимани за зло, јер су тумачени превеликом љубављу према црно-белој боји. Никада није подносио поразе. Био је стању да се због неправде учињене његовим клупским друговима озбиљно замери судијама, или чак да заподене кавгу са навијачима из противничког табора када нашим фудбалерима није ишло како је то велика војска њихових присталица прижељкивала…

Белић није бежао са мегдана ни од првака Европе. А, окренуо је леђа својим друговима и нанео непотребну љагу читавом колективу када је требало да се огледа са мало познатим Алексићем, кога је у Прокупљу повређен нокаутирао!

Уочи меча са Топличанином дошао је на званично мерење и лекарски преглед. Чинило се да је све у најбољем реду. Потом је без трага нестао. Наводно је у неком паркићу размишљао о растанку с рингом, док су се његови другови с Нешићем на челу храбро борили и покушавали да учине немогуће — спасу углед Партизана.

Хиљаду и један „разлог“

Бивши вице шампион Европе је пред Дисциплинским судом клуба изнео хиљаду разлога мистериозног нестанка. Али, онај стварни остаће вероватно његова тајна.

„Желео сам да се осветим Партизану и неким људима у Управи“, причао је Белић. „Никада ми се није поклањала пажња коју сам резултатима заслуживао. Сва обећања испуњавана су ми половично и са закашњењем. Уместо стана додељена ми је страћара… Уосталом рекао сам тренеру Шовљанском да ноћима не спавам, да се не осећам добро, да не могу да боксујем. Ипак сам се измерио, јер Партизан без мене не би имао осморицу такмичара и изгубио би сусрет без борбе са 20:0… Доста ми је свега идем на рад у СР Немачку. Да су наши боксери имали премије као такмичари Топличанина сигурно би се далеко боље борили. У сваком другом клубу био бих боље стимулисан, постао бих првак Европе… Људи, тешко сам болестан и то ћу доказати…“

Сваком добром познаваоцу прилика у нашем колективу савршено је јасно да правог оправдања за изостанак нема. Проблеми се никада не решавају уочи меча. Поготову не ако тај сусрет одлучује ко ће испасти из Прве лиге, а Партизан се ту појављује у улози судије.

Белић је често био чак претерано болећив према противницима. Зато су га поклоници бокса изузетно ценили и испраћали аплаузима где год се појавио. Овога пута, међутим, био је претерано суров. Према самом себи. И својој највећој љубави.

Десетковани због премија

Можда би Топличанин освојио спасоносне бодове и да је Белић наступио. Али, тада нико ништа не би могао да нам пребаци. Остали бисмо савршено чисти пред другим кандидатом за испадање „14. октобром“ и јавношћу. Овако, упркос томе што нема доказа, били смо принуђени да се заувек одрекнемо услуга нашег капитена. Јер, прекршај који је учинио није достојан клуба чије је боје читаву деценију бранио.

Партизан је, ипак, до краја остао крајње коректан. Белић ће по истеку казне добити могућност да приступи клубу коме жели. Можда ће неко погрешно протумачити овај потез. Управа клуба, пак, имала је у виду његове раније несумњиво велике заслуге за успехе овог колектива. И, сматрала је да нема право да га спутава у жељи да окуша срећу на некој другој страни.

Није нам, међутим, било ни мало лако да се одрекнемо услуга једног тако квалитетног такмичара. Јер, готово да немамо екипу!

Осипање је почело од тренутка кад смо пратећи актуелна друштвена кретања у нас одлучили да за победе више не исплаћујемо премије. Поједине такмичаре је ухватила апатија. Неки се више нису могли препознати, а неки су нас напуштали. Силом прилика остали смо прво без Живковића (ЈНА) и Смиљанића (године старости). Готово сваког дана дворана за вежбање је била све празнија: Јован Николић је увређен малом стипендијом. Лакчевић се сели у Смедерево, Дамјановић у Руму. А, непосредно пред меч са Топличанином Александар Поповић и Драгољуб Николић изненада одлазе у ЈНА.

Поред Белића леђа нам окреће и Илић.

„Нисам могао да скинем око 600 грама, па ме је било срамота да се уопште појављујем“, покушао је да се оправда Илић.

Разочарао је и Шекуларац. Кретао се по рингу као да је хипнотисан. Стекао се утисак да је намерно пропустио да нокаутира за њега недораслог Амзића. Ипак, заслужио је победу. Што му није и додељена најбоље знају судије.

На погрешну адресу

Стара је истина да ко губи има право да се љути. Тако и „14. октобар“ који после победе Топличанина у Београду, напушта Прву лигу покушава да свали сву кривицу на плећа Партизана. Слободно можемо да кажемо да су те оптужбе упућене на погрешну адресу.

Из Крушевца се управо лансирају вести да ће Партизан заузврат што је препустио Топличанину два бода добити Ристића и Џафера Алишановића. У томе има исто толико истине колико и да ће нам људи који проносе овакве гласове омогућити да добијемо исписнице двојице репрезентативаца.

Партизан у свако доба сме свакоме да погледа у очи. Увек се више борио за поштене спортске односе нето за бодове. Решење случаја Белића најбоље то потврђује. Нико још мије имао смелости да се одрекне услуга аса таквог калибра. Можда ни за теже прекршаје.