Дилеме „првог рекета“ Партизановог тениса
Две спортске биографије има Драган Стојовић, двадесетдвогодишњи студент права, први рекет Партизановог тениса, други у Југославији, први у дублу…
Једна је започела овде у Београду на тениским игралиштима Партизана, муцаво, самоучки, касније под стручним руководством тренера.
СТОЈОВИЋ: Било је то време које никада не могу заборавити. Долазио сам са̂м на терен и бесомучно „радио“ по шест сати дневно. Ја — и зид наспрам мене! Зид је непогрешиви спаринг-партнер. Све моје најјаче и најлукавије ударце враћао је истом мером! И тако, данима… И ако сам међу друговима важио за „мисирску мазгу“ упорности одједном сам одлучио да од свега дигнем руке. Али… Две титуле које су те године дошле као плод заслуженог рада и одрицања измениле су мој живот и усмериле моју спортску биографију на драматичне путеве нових искушења и амбиција. Рекет је тако истовремено био и мој живот и Дамоклов мач који се надвијао над мојом каријером…
— Одлучио сам да се монотонији на коју је била осуђена моја афирмација супротставим хазардом! Отпутовао сам у Америку! Обрео сам се у Флориди где су се управо одржавали „кружни турнири“ најбољих јуниора старог континента и Америке. У постојбини белог спорта на двомесечном курсу атомског тениса, сувишно је да кажем да сам се осећао као почетник. Без имало сентименталности сам схватио да сам имао прилично високо мишљење о сопственој вредности док нисам отишао тамо…
П. ВЕСНИК: Како сте ви „откривали“ тениску Америку?
СТОЈОВИЋ: Постепено, кроз систематски рад, То је уосталом главна карактеристика америчке обуке тенисера. Тренинзи су разноврсни, интересантни и могу рећи да су у мени анимирали све моје духовне способности које у једноличним условима тренинга остају успаване!
— Амерички тенис је тенис минуциозне специјализације умних и физичких способности. Био сам запањен са каквом упорношћу се вежбају технике појединих удараца. Лобова, паралеле, дијагонале, сервиси, уобичајени су и саставни елементи сваког тренинга…
Ућутао је Драган. Изненада. Пауза је утицала да се делимично ослободим дејства његове приче.
Исповест је имала тон осуде.
П. ВЕСНИК: Чули смо Драгане да је тениски клуб Партизан доста урадио да вам у оквирима својих материјалних могућности помогне…?
СТОЈОВИЋ: Не ради се само о томе. Мој и проблем многих талентованих тенисера у Југославији излази изван клупских компетенција. Све нас забрињава чињеница да до сада ништа није учињено да се трајније регулишу односи на линији савез-играч. Ни до данашњег дана не постоји правилник који би гарантовао минимум услова да млади буду стимулисани, да потврде афирмацију и на међународном плану…