ТРАГОМ ДОКУМЕНАТА И ЛЕГЕНДИ

У прошлом наставку ове серије изложили смо вам како је изгледао персонални састав екипе легендарних Партизанових „беба“. које су после 12-годишње паузе у сезони 1960-61. повратиле клубу шампионски углед и титулу. Рекли смо да је то био срећан спој аутохтоних играча пониклих из наше фудбалске школе (Шошкић, Јусуфи, Пејовић, Васовић, Митић, Јовановић, Миладиновић, Јовановић, браћа Срђан и Звездан Чебинац, Љ. Михајловић, Ковачевић, Реде, Киш и др) и тзв. „дошљака“ даровитих младих фудбалера пониклих у туђим али дошколованих у нашој средини (Јончић, Б. Михајловић, Галић, Сомболац, Вукелић, Виславски, Бајић, Хасанагић, Радовић, Бечејац и Пирмајер). Нагласили смо да, упркос изванредном оболу који су сви од реда дали главне заслуге за трофејне подвиге које је ова екипа у наредним годинама остварила, припадају ипак неколицини екстракласних играча који су представљали окосницу тима и на којима је почивао стил и начин играња ове незаборавне генерације. У тај најужи круг креатора највећих Партизанових тријумфа у периоду 1960-1965, сврстали смо само „осморицу“ изузетних: Шошкића, Јусуфија, Миладиновића, Васовића, 3. Чебинца, Галића, Ковачевића и Бечејца.

Питање на које, због ограниченог простора, нисмо тада дали одговор гласи: какав је то начин играња био којим су се служиле Партизанове „бебе“? У чему је била његова предност пред начином играња савременика, осталих клубова у земљи и је ли он означио допринос и унапређење југословенског стила игре?

Рецимо одмах да је то било ултрамодеран рецепт играња тога доба, чији је „пелцер“ импортован код нас после 6. светског шампионата у Шведској (1958. године). Истина претече тог начина играња су били још славни „хусари“ Ференца Пушкаша, али савршенство је достигнуто тек појавом Пелеовог „скреча“ на шампионату у Шведској. У основи тог начина играња, за који је био карактеристичан распоред играча у формацији 4-2-4 или 4-3-3, крио се као главно оружје — незадрживи контранапад. Зато се у многим полемикама поткрадао погрешан закључак да је суштина такве игре — дефанзива. Истина је, међутим, била другачија и тек су време и резултати показали његову супериорност и право лице. У ствари то је био начин игре који су могли да демонстрирају само врло мобилни и свестрани фудбалери чије оружје није била опрезна игра заснована на гранитној одбрани, већ врло покретљива игра у којој је основно гесло било „сви у напад — сви у одбрану“.

Претеча овог стила играња код вас биле су комшије из „црвено-белог“ табора. И то она сјајна трофејна генерација Костића и Шекуларца. Док су се противници у земљи растрезнили, придржавајући се лепо застарелог „четвороугла“ и нису могли чудом да се начуде како то да често држе игру и средину поља, а Звезда у неколико контраудара решава мечеве, Шекуларац, Костић и другови успели су да им однесу испред носа четири титуле првака и два куп-трофеја (у годинама 1955—1960). Први који је уочио предност овог начина игре и усавршио га до перфекције био је тим Партизанових „беба“. Знатно млађи, мобилнији и покретљивији, од већ престарелих „црвено-белих“ колега — Галић, Ковачевић, Јусуфи, Чебинац и остали „црно-бели“ тићи јуришали су у својим контраударима много директнијим путањама — жестином и брзином која је била управо сензационална. Резултат такве игре биле су победе у серијама, које нису разликовале домаћи од страног терена, и шампионски ход дуг пет година у коме је остварен први хет-трик у националном првенству (1960—1963) и пробој у финале Купа европских шампиона (1965. године)!

Јасно, такав величанствени биланс, какав дотле није забележила ниједна екипа у земљи, морао је да афирмише Партизанов револуционарни начин играња у националним размерама. Не само државна репрезентација, већи водећи тимови у земљи, почели су да примењују ову формулу „беба“, па је тако она била у основи игре државног тима у најуспешнијим кампањама тога доба у којима је југословенски фудбал постигао своје највеће успехе: вице-шампионску титулу у 1. купу европских нација и златну олимпијску медаљу (1960. у Паризу и Риму), односно четврто место у свету на 7. шампионату у Чилеу 1962. године)!