По завршетку кошаркашке сезоне: Поред креативног дубла (Далипагић — Кићановић) у овом првенству су се афирмисали млади чланови „црно-белих“ Керкез, Тодорић, Поповић и Беравс
Прошлонедељном ревијом на Ријеци „ЈУ-КОШАРКА 74“, уз учешће врхунских кошаркаша, свих тренера и већине новинара — спуштена је завеса на једну плодну и успесима крцату сезону. То је био адекватни финале шестомесечног надигравања под обручима широм Југославије и Европе. Сад наступа период привидног затишја и свођења рачуна, када сви анализирају тријумфе или пропусте својих тимова и љубимаца.
За екипу Партизана је прохујала једна успешна година и (што је још важније) неопходна карика у ланцу коначног шампионског славља, чији се почетак већ надзире. „Црно-бели“ погон је стекао неопходно интернационално искуство у сусретима са јаким екипама, оставио за собом једну лигу, постао за толико богатији и искуснији, нашао своју игру и позитивне стране као и слабости те игре. За овом сезоном долази нова, протеклу ћемо заборавити, али не у целости. Увек остаје нешто што се памти, нешто карактеристично и квалитетно, неке значајне светлије нијансе које могу бити поука и учитељ само мудрима.
Одбрана
Има неке симболике у томе што старог шампиона, екипу Радничког, чија је играчка девиза — „дати кош више од противника“, смењује на трону тим Задра са новом максимом — „примити увек кош мање“. За Задране је примарна снажна и мобилна игра у одбрани, која је предуслов за нападачку акцију са што мање импровизација. Показало се да данас сви, са мање или више успеха, умеју играти напад, али да почасти најбољег убира онај ко игра најчвршће у одбрамбеној зони.
Партизан је ове године у пар махова презентирао одличну игру у одбрани. То се односи на утакмице са Звездом, а поглавито са Задром у Београду, где је виђена одбрамбена игра високог домета. Луцидни стратег, Ранко Жеравица, применио је својеврсну комбиновану одбрану, која је у коначном салду превагнула на страну Партизана: Ћосић је био у стриктном пресингу од стране Фарчића и Далипагића, док су остала три играча (у већем делу Керкез, Кићановић и Латифић) играла веома покретљиву зону са изласком на играча који има лопту. Све је то показало да игра у одбрани није страна „црно-белима“ и да постаје нов квалитет ових момака. Та чињеница подгрејава наше шампионске наде и упире поглед у следеће првенство које претендује да нам донесе обиље радости.
Кића-Праја
У недогледном трајању кошаркашког надметања увек су постојали играчи који су у игри одличио сарађивали и допуњавали један другог, чинећи тако окосницу своје екипе и тандем који се не заборавља. Најсвежији пример за то је кошаркашки дует Ћосић — Ђерђа, за које у овој игри нема тајни.
Минула лига је екипи Партизана донела снажан наговештај рађања једног репрезентативног тандема, који своје изражене индивидуалне црте спаја у један напад, једну мисао која је подређена циљу целе екипе. Креатори и покретачи игре „црно-белих“ су Далипагић и Кићановић, који не играју дуго заједно, што се на терену не може приметити. Све учесталије изведу по коју бравурозну комбинацију, која навијаче диже на ноге и спаја у један спонтани аплауз. Ова два момка су наша велика узданица будућности.
Ранко
Један познати тренер је у разговору са новинарима недавно изјавио, пред меч са — „црно-белим“: „Највише ме брину Далипагић, Кићановић и Ранко Жеравица“. Овим је доста тога речено о првом стратегу екипе и донедавном тренеру националне репрезентације.
Жеравица је дошао у Партизан са једном девизом, којој је увек остајао доследан: „Рад и само рад“. Вратио је самопоуздање и убојитост тиму који је био доспео чак и до Друге лиге. Данас се дошао до — једне од наших најбољих екипа, полуфиналисте Купа, финалисте Купа „Радивој Кораћ“, тима који у првенству са већином клубова из горњег дома има позитиван биланс. Створена је масовна база у лику више омладинских и пионирских селекција, из којих за пар година мора нићи — квалитет. Ранко Жеравица на кормилу првог тима, то је видан поен наше кошаркашке будућности.
Млади
Овогодишње надметање је избацило у први план и неколицину младих играча, који су пружену шансу умели и те како искористити. То се, поред већ афирмисаних Кићановића и Делибашића, односи на: Јеркова, Гргина, Ивановића, Скрочеа, Мацуру… у Партизану су то: пре свих Керкез, затим Тодорић, Поповић и Беравс.
Душко Керкез је најпријатније изненађење. Игра на положају крилног-бека, поседује вансеријске квалитете и чудесно прецизан скок-шут. Мора још да ради на побољшању технике и да одигра што више утакмица у циљу стицања неопходног искуства. Недостаје му и перманентније кретање у пољу напада, што се стиче повећањем фонда одиграних утакмица. Он је једна од узданица у следећем шампионату.
Драган Тодорић је пружио пар одличних игара и презентовао свој несумњиви таленат. Веома брзо преноси лопту у поље противника, што омогућава успешно извођење контра-напада. Позициона игра му је нешто слабија страна и теже долази у позицију за шут.
Трећи спољни играч је Борис Беравс, који је најмање времена провео у игри. Има прецизан скок-шут и то је тип играча који својим уласком у игру може да направи преокрет на терену (у позитивном смислу). И у његовој игри су примећене веће осцилације.
Овој тројици раме уз раме стоји и Бранимир Поповић, центар екипе. Иако је у тек минулом првенству центарска линија пружила доста слабих рола, Поповић је доказао да се на њега у будућности мора озбиљно рачунати.
Уз већ афирмисане играче (Фарчића, Зечевића, Латифића и Ђукића) и уз неко центарско освежење, Партизан ће са овим младићима озарена лица дочекати јесен.
Навијачи
Могло се у низу протеклих утакмица приметити нешто што охрабрује и разоружава и најцрње скептике: у периодима кад „црно-белој“ машини понестаје даха са трибина почиње да се ломи и ваља поклич „Пар-ти-зан, Пар-ти-зан!“. Многобројни привржени навијачи знају подржати своје љубимце кад им је најтеже. Паклена галама и усклици охрабрења, као да буде играче из привремене летаргије и кризе и они крећу у нове таласне јурише. Публика је константни чинилац свих победа екипе. Велика је ствар сазнање да ће се и у будуће увек орити са трибина: „Пар-ти-зан“.
Навели смо само неке елементе који су били изражени у тек минулој сезони, Ти моменти су главно убојито оружје у наступајућој трци за — Шампионску титулу.