Коментар утакмице Борац — Партизан 1:1 (0:1): Партизан је три минута пре краја имао идеалну прилику да освоји и други бод али је Бошковић био брзоплет, па је та прилика неповратно изгубљена

Партизан у Бања Луци није победио али је пред више од 15 хиљада увећао свој углед. Још једном су се „црно-бели“ вратили овог пролећа са гостовања уздигнуте главе. Утакмица са Борцем је била посебно тешка за наш тим. Противник, ободрен својим последњим успесима, жељан да сачува прволигашки статус учинио је све да освоји тако преко потребне бодове.

Међутим, Партизан се није дао сломити. И поред тога што није био у могућности да изведе свој најбољи тим Бјековићева чета је показала висок степен морала, велику амбицију и жељу да се попне у сам врх табеле.

Мирко Дамјановић се одлучио за једну опрезнију варијанту на овој утакмици. Појачао је безбедност пред голом Истатова и настојао је да препад-игром, дугим директним лоптама угрози противника. Оваква организација игре имала је у свом плану препуштање иницијативе, па чак и средине терена, противнику. Отуд и тај варљиви утисак да је Борац био бољи тим. Не, он је био само надмоћнији. Контранапади Партизана били су врло опасни, а онај који је изведен три минута пре краја, када су три наша играча имала пред собом само једног противничког, могао је да омогући и победу. У том одлучном тренутку Бошковић није пронашао слободног Бјековића, већ је лопту додао (!) голману Јантољаку.

Међутим, треба рећи да су и домаћи стрелци имали прилике да још који пут пронађу лопти пут до мреже, па овако испада да је резултат реалан и поред тога што и једни и други жале за оним уступљеним бодом.

Подмлађена одбрана „црно-белих“, са Истатовом на челу, још једном је дала доказа о својој вредности. Ту пре свега мислим на млади бековски пар: Рацић — Врањеш. Они више нису само успешна алтернација за Радаковића, Антића, Голца или Бошковића, већ најозбиљнија конкуренција. Ти младићи најављују своја права на врло убедљив начин.

Још неколико речи о нашем голману Благоју Истатову. На утакмици у Сплиту бранио је бравурозно. Неколико његових интервенција спадају у сфере невероватности, јер је спречио пут лопти и онда када су је сви већ видели у голу. Затим је на стадиону ЈНА, у мечу са Жељезничаром, био далеко од „сплитског издања“, па је многе довео у сумњу. Сада је у Бањалуци опет блистао. Шта је по среди? Комплекс београдске публике, слабија игра целог тима или нешто треће? Желели бисмо да једном Истатов и у Београду покаже своју праву вредност.

Неизвесно је када ће Бора Ђорђевић, Будишић и Цветковић бити спремни да обуку дрес. Штета. Комплетан Партизан у финишу првенства многима би помрсио рачуне, јер и овако ослабљен одлучујуће утиче на поредак тимова у врху и на дну табеле.

Пишемо о минулој утакмици у Босанској Крајини а наше мисли се већ окрећу ка данашњем мечу, сусрету са ОФК Београдом. Надамо се да ће то бити нова победа Партизана, јер су навијачи већ помало жељни да осете сласт победе на сопственом терену. Можда је ова среда писана за такав успех?