Асови који долазе… Предраг Манојловић
Свака спортска прича је на свој начин лепа. А када се прича о једном младићу који је постао стандардни репрезентативац, она постаје занимљива… Због тешког пута кога је требало проћи, због зноја проливеног на тренингу, због безброј утакмица преседених на клупи, да би се истрајало и дочекало својих пет минута, блиставих и успешних. Ово ће бити прича о једном обичном младићу који је снагом свота талента и својим високим вољним квалитетима успео да постане од резервног играча првог тима ватерполиста Партизана стандардни репрезентативац и први снајпер „плаве“ чете.
Недавно, на ТВ турниру у Београду, кад је против себе имао једног од најбољих ватерполиста света, Мађара Иштвана Сивоша, у свему му је био равноправан. У ефикасности га је чак и надмашио.
На тој утакмици, против светског првака, Предраг Манојловић је три пута радосно уздигао руку. Исто толико пута лопта се нашла у мрежи голмана Молнара, који није успео да задржи оштре и прецизне шутеве плавокосог бомбардера.
Почетак…
Интересантно је да Предраг Манојловић, пре него што је започео своју дружбу са ватерполо лоптом, никада, није био активни пливач. Рођен у Сплиту, једнога дана са својим друговима из улице, отишао је на пливалиште ПОШК-а и постао члан јуниорске ватерполо екипе. Ти први додири с лоптом били су несигурни и никада није могао да претпостави да ће играти утакмице на којима ће, пре почетка, слушати југословенску химну. Почео је да игра као нападач, био је врло ефикасан и као такав редовно је био најбољи стрелац на јуниорским првенствима државе. Када су његови родитељи, због природе свога посла, прешли у Београд, Предраг се пријавио за Партизан. Било је то у години 1968. у којој је морао да паузира због неразумевања сплитског клуба ПОШК, који му није издао исписницу. Стрпљив и вредан на тренингу, широко отворених очију гледао је тада у Партизану прослављене асове Сандића и Јанковића који су му били и узори и идоли. Бата Орлић, стручњак га префињеним осећањем да оцепи вредност и потенцијал неког ватерполисте, увео га је у први тим. Био је то велики подстрек за младог ватерполисту. Нашао се у тиму са играчима који су за њега били недостижни мајстори. Примили су га другарски и пуно су му помогли да снагу свог талента полако почне да развија у мајсторство. Наравно, тада није имао место у првој седморки и није му било важно што је у почетку седео на клупи. Мислио је да ће и он ускоро побити шансу, али је то чекање потрајало пуне две голине. Били се то најтежи тренуци у каријери младог ватерполисте. Желео је да игра. Због тога је прешао у Црвену звезду на годину дана, да би играо прволигашке утакмице. Афирмисао се својом ефикасном игром и вратио се убрзо у „црно-бели“ табор.
Афирмација…
У Партизану је постао стандардни првотимац и његове игре нису могле да промакну очима селектора који су га убрзо позвали у шири кандидата за државни тим. Ту шансу није желео да пропусти. Уложио је пуно труда и времена да би се задржао мећу најбољим ватерполистима Југославије. Одиграо је до сада 30 утакмица за државни тим. Сматрају га за предводника једне младе генерације, која се појавила у нашем ватерполу.
Манојловић тренира у клубу чак два пута дневно. Поред тога, студира на Економском факултету. Стигао је до треће године, а обавезе према репрезентацији мало су успориле пут ка академској титули. Међутим, са подједнаком озбиљношћу спрема испите и вредно тренира. Каже да је Партизан тренутно најбољи клуб у земљи и да нема достојног противника. Није то баш добро за југословенски ватерполо, јер често улазе у утакмицу са дозом опуштености. Због тога су амбиције ватерполиста Партизана окренуте ка Купу европских шампиона, где поново желе да поврате пехар „Спорта“ у витрине „црно-белих“.
Амбиције…
МАНОЈЛОВИЋ: Спорт ми је донео личну афирмацију, осећање сигурности и продорности. Пронашао сам ту себе, доказао сам се кроз ватерполо и тиме је моја личност добила једну комплетност. Видео сам много, упознао пуно, и стекао нова сазнања, путујући широм света. На жалост, спорт ми је одузео нешто од школе. Студије су још увек моја главна преокупација и брига. Потрудићу се да што пре стекнем диплому Економског факултета. Морам то да учиним због себе и својих родитеља, који су ми велика подршка сада, када сам још увек студент, а питање врхунских спортиста није решено, иако сам на последњим утакмицама за свој клуб и репрезентацију играо доста успешно, још увек сам далеко од свог максимума. Када размишљам о својој игри ретко када сам задовољан и увек желим више јер још увек има пуно ствари у базену, које треба да научим и откријем. Велики удео за моју каријеру има тренер Бата Орлић. Он ми је поклонио поверење и онда када ја нисам наговештавао да ћу постати добар ватерполиста. Веровао је у мене, поверио ми је дрес првотимца и због тога сам се увек максимално трудно да га не разочарам. Голови на ТВ турниру пуно су ме обрадовали јер сам успео у својој жељи да поправим ефикасност у игри. Три гола против репрезентације Мађарске остаће ми још дуго у пријатној успомени, јер је мој директни противник био, данас свакако најбољи ватерполиста на свету, — Сивош.
Жеље…
Предраг Манојловић никада не заборавља да је његов главни циљ факултетска диплома. Увек на почетку разговора напомене да ће то увек бити на првом месту. По озбиљности, коју млади спортиста испољава као саговорник, без сумње, није далеко дан када ће радостан изаћи из амфитеатра Економског факултета, са дипломом. У томе му много помаже и његова девојка Мила која је апсолвент на истом факултету.
Слободног времена нема превише, јер тренира свакодневно тако да ретко уграби прилику да оде да погледа неку позоришну представу. Најчешће је у Атељеу 212, где радо гледа свог љубимца Зорана Радмиловића. Каже да му је представа „Краљ Иби“ посебно драга. Када је музика у питању, ту нема одређених љубимаца, радо је слуша, нарочито у часовима одмора од напорног тренинга. Проведе и по неки слободан тренутак у сређивању своје филателистичке збирке, која се после сваког путовања обогаћује новим маркама.
И на крају, нека буде речено и то да Предраг Манојловић, својим дечачким изразом лица, скромношћу у опхођењу и једноставношћу у облачењу оставља утисак спортисте који извлачи из себе сама своју судбину, све своје личне и ватерполо моћи и зато остаје сасвим мало сумње да неће успети у ономе што је наумио.
Предраг Манојловић голгетер
Међу најбољим снајперистима света, нашао се и Предраг Манојловић, који је на ТВ турниру био врло ефикасан. На три утакмице постигао је пет голова и заузео друго место, испред таквих асова као што су Сивош, Шароши, Романчук, Древаи, Мшвенмерадзе и други.
Лична карта
Рођен 20. септембра 1951. У Сплиту, студент треће године Економског факултета. Ватерполом је почео да се бави 1967. у сплитском тиму ПОШК. 1968. прешао је у Партизан и те године није играо јер му сплитски клуб није дао исписницу. Једну сезону био је уступљен Црвеној звезди. Од 1973. стандардни је првотимац Партизана. Репрезентативац је био 30 пута — постигао 10 голова. Место које игра: бек. Хоби: филателија.