ОШТРИМО БЛЕНДУ

Спорт од 14. априла 1974. доноси, према писању париског Франц фудбала, следећу информацију:

„Мадридски дописник париског ‘Франс фудбала’ (Ј. — П. О.) обавештава да ће 5 — 6 фудбалера Црвене звезде поћи примером тренера Миљана Миљанића! Другим речима да ће у току ове године вероватно по завршетку такмичарске сезоне и Светског купа потражити срећу у иностранству. Према информацијама које је чуо у главном граду Шпаније, дописник познатог фудбалског часописа јавља да се за капитена Црвене звезде интересује мадридски Реал и Ница! Тројица следећих фудбалера Црвене звезде требало би да пређу у Француску: Мирослав Павловић у Сент Етијен, Кирил Дојчиновски у ФК Париз, Јован Аћимовић у Ницу. Постоје изгледи да још двојица фудбалера Црвене звезде постану чланови француских клубова, Лазаревић и Караси!“

Није ли то један од основних разлога зашто у репрезентацији сада нема места за Бјековића и Ђорђевића? Није исто продати се у иностранству као члан репрезентације која је играла на светском првенству или само као клупски играч. Можда су то и обавезе Миљанића према некима од ових играча које он, као њихов клупски тренер, није пустио да оду, а тада су били у зениту? Оне, свакако, не би смеле ићи на рачун играча Партизана. И не само њих!