Годишња скупштина атлетичара сумирала успешне резултате у протекле две године — Постигнути запажени резултати: на атлетским борилиштима, у успостављању односа у клубу на самоуправним основама, омасовљавању атлетике и организационом сређивању прилика у клубу. — Усвојен самоуправни споразум о удруживању атлетског клуба у ЈСДП и нови статут. — Без девијантних појава у клубу.

Пошто је присутне подсетио да се скупштина клуба одржава годину и по дана после доношења писма друга Тита и Извршног бироа Председништва СКЈ, председник Управног одбора, Мирко Косорић, истакао је да су ови закључци као и закључци атлетских форума Београда, Србије, и Атлетског савеза Југославије били једини путоказ у раду атлетског клуба Партизан…

„И поред минималних услова за рад и припреме атлетичара, које су се највише огледале у финансијским тешкоћама клуба, скупим закупом објеката за тренинг, ми смо се суочавали и са много озбиљнијим проблемима, које смо уз велико залагање свих атлетичара, функционера и пријатеља овог клуба успевали да савладамо. А ако немамо ни једног професионалног тренера, успеси клуба у 1972. и 1973. години су врло добри. Средства која добијамо од СОФК-а Србије и СОФК-а Београд нису толико мала колико споро пристижу…“

На скупштини су се чула мишљења да би ова средства намењена атлетском клубу пристизала брже кад их не би задржавало Друштво које тек после ургенција врши прерасподелу средстава на жиро-рачун атлетског клуба. „Не ради се дакле само о величини средстава, већ и динамици њиховог пристизања“, изјавио је др Чермак, који је присутне подсетио да је атлетски клуб Партизан један од најстаријих клубова у земљи и да треба све учинити да се клуб врати на стазе старе славе.

Брига о спортисти — радном човеку одувек је била главна преокупација надлежних у клубу. Много је до сада учињено да атлетичари реше своје стамбено питање, да посредством клуба добију радно место, помагано им је приликом уписа на факултете и разне школе…

Доста ученика говорило је и о сарадњи двају најјачих атлетских колектива у Београду, Партизана и Црвене звезде. Пошто је консултовано да ова сарадња ни издалека није искоришћена, како по форми тако и по садржају, напоменуто је да би заједнички језик будуће сарадње сва више требало да буде омасовљење атлетике у школама и радним колективима као и приликом гостовања ових клубова у унутрашњости што је, показало се, најбољи вид пропаганде атлетског спорта.

Учесници у дискусији су стакли изванредно добру сарадњу клуба са ЈСД Партизан, Атлетским савезом Београда и Србије као и са СОФК-ом Савски Венац, радио-телевизијом и атлетским клубовима из унутрашњости. Посебан вид сарадње негује се са иностраним клубовима, Хонведом из Будимпеште и Легијом из Варшаве.

У образложењу завршног рачуна за 1973. годину чуло се да је атлетски клуб две последње године пословао без губитака, тачније у 1973. години забележен је суфицит од 10 милиона старих динара.

Досадашњи члан Председника клуба, др Милисав Живаљевић, обратио је пажњу присутних на изванредан значај здравствене заштите у клубу рекавши да је она не само превентивног него и стимулативног карактера. Он је осврћући се на тај проблем истакао добру вољу фудбалског клуба Партизан да свог клупског лекара уступе атлетичарима.

На крају скупштине дата је разрешница досадашњим органима управе и изабрани су нови. Изузетни значај дат је новом самоуправном телу Збору атлетичара и аматерских радника који представљају окосницу самоуправљања у атлетском клубу.

У недостатку простора у листу имена новоизабраних функционера у разним телима атлетског клуба, објавићемо у нашем следећем броју.

Скупштина је завршила рад упућивањем поздравног писма другу Титу у којем се изражава одлучност свих припадника чланова клуба да ако затреба сваког часа напусте атлетска борилишта и ставе се у службу одбране своје домовине.