Осврт: Селектори приликом одређивања неколико репрезентативних селекција поново заобишли такмичаре и тренере Партизана

Црно-бела боја је изгледа мрска и боксерским селекторима. Приликом одређивања неколико репрезентативних селекција такмичари и тренери Партизана једноставно су заобиђени.

Ако Милосав Поповић и Шекуларац немају места међу једанаесторицом најбољих југословенских боксера сигурно је да би међу двадесет и двојицом морала да се нађу њихова имена. Поповићу се, међутим, за главни грех узима што не жели да буде спаринг партнер Парлову и што захтева да се припрема са клупским тренером. А, Шекуларац је наводно неозбиљан.

Има истине у томе да поменути такмичари поседују неке грешке. Но, то је свакако далеко мање зло него што нико од одговорних из Боксерског савеза Југославије није ни покушао да их исправи. Истовремено се другим такмичарима гледа кроз прсте и за далеко крупније грешке.

Одређивање кандидата за турнир „Златни појас“, који се ускоро одржава у Букурешту, најбољи је пример дискриминације селектора према такмичарима Партизана. Боје наше земље браниће и ветерани Попов и Вукушић, иако у њиховим категоријама (лака и тешка) тренутно постоје сигурно петорица бољих представника.

Међу тренерима за припреме југословенских боксера за разна међународна такмичења налазе се и ветеран Мекић и помоћни тренер београдског Радничког Братислав Крстић. Што се тиче стручности ови људи су и пре деценију и више знали што и сада. Или су раније неоправдано запостављани, па би неко због тога морао да одговара, или се тренери који се стицајем околности налазе у врху југословенског бокса плаше своје позиције…

Мислим ипак да се прави одговор крије у речима тренера бањалучке Славије Предрага Крстића — да је брига око састава и припремања националног тима монопол појединаца и да Секретаријат Збора тренера БСЈ постоји само на папиру.