Репрезентација добила новог капитена

На недавно одржаном двобоју југословенских и шпанских пливача на Охриду, наша репрезентација је добила новог капитена, 24-годишњег делфинаша, члана ПК Партизан, Александра Павличевића. Ко је тај младић, коме су другови из репрезентације изгласали поверење?

Саша, како га другови из милоште зову, рођен је 1950. У Београду и углавном живот је провео на Дорћолу. Играо је као 10-годишњак кошарку у подмлатку ОКК Београд, а извесно време се бавио гимнастиком, док је становао у професорској колонији на Палилули. Од 1962. озбиљније се посветио базену и пливању…

ПАВЛИЧЕВИЋ: Прве инструкције добио сам од Пеђе Станојевића, садашњег кондиционог тренера фудбалера с Карабурме, у Партизану сам провео прве године, али убрзо, пошто је испао из Прве лиге, одлучио сам да пређем у редове Југа из Херцег Новог. Тренирао сам, преко лета, три године, да не бих изгубио време, драгоцено у том периоду за нормалан развој пливача. Уследио је мој повратак у Партизан, кад је он вратио статус. У том раздобљу сам тренирао под надзором шјор Мирковића, Барбијерија и других, да бих од 1971. бригу нада мном преузео данашњи тренер Павловић.

Већ те предолимпијске године, Павличевић постиже изванредне резултате. Постао је првак државе на 100 м. делфин стилом и тај наслов се трећу годину приписује уз његово име. Није, до данас, успео да обори рекорд Депола у великим 50 м. базенима, у времену 58 секунди и пет десетина али је, зато, постао рекордер у малим, 25 м базенима, са одличним 58,1 сек.

ПАВЛИЧЕВИЋ: Припремао сам се за Олимпијске игре у Минхену, тренирао и по шест часова дневно, али нисам пливао најбоље. На недавно одржаном Светском шампионату у Београду, многи су полагали велике наде у нашу штафету 4×100 и мешовито, у којој смо пливали Ненад Милош, Дивјак, Луствиг и ја, али ни тада нисмо оправдали поверење. Довољно је да један од нас плива испод својих могућности, па да сав труд падне у воду. Рекорд Југославије држи штафета, у том саставу, који сам рекао, у времену од 54 секунди и четири десетине.

У последње време, како и сам Саша признаје, тренира мањим интензитетом, јер се с великим интересовањем посветио факултету, који тражи непрекидан и студиозан практичан рад.

ПАВЛИЧЕВИЋ: Студирао сам једно време биологију. Сада сам уписао новоотворени смер на Природноматематичком факултету, молекуларну биологију или јасније генетику, која ме окупирала. Ова се наука, углавном, заснива на истраживачком раду, па је то чини посебно занимљивом.

— Ја сам човек који, у исто време, не може да обавља добро два посла. Сада сам пливање прилично запоставио, али то не значи да сам му рекао — збогом. Волим спорт неисцрпно и осећам да у пливању нисам рекао последњу реч.

Павличевић је у праву, јер у пливању делфин стилом врхунски резултати се постижу у току треће деценије живота, кад тело оснажи и постане још издржљивије.

Саша је од 1969. стални члан репрезентације. Учествовао је на неколико Балканијада, Медитеранским играма, Олимпијади, Светском првенству и низу митинга. Једино до сада није бранио боје Југославије на Европском првенству, али му се указује прилика и за то, августа у Бечу. Све у свему, он има седамдесет наступа за репрезентацију, што представља задивљујући биланс.

Александар је новопечени супруг. Јануара се оженио и његова супруга, студенткиња филолошког факултета, која до тада није имала никакве везе са спортом, заволела је пливање и врши снажан утицај на супруга да с већим еланом обавља свакодневне тренинге.

Захваљујући дугогодишњем бављењу спортом, Александар је обишао целу Европу, осим Скандинавије. Од свих земаља у најлепшем сећању му је остала Грчка и тај народ.

Са бројних путовања обогатио је колекцију плоча џез и класичне музике.

На крају овог упознавања да вам откријем и малу тајну: Александар Павличевић је навијач ОКФ Београда, како каже, неутралан је, а за Партизан се одлучио зато што је имао боље ватерполисте од супарничког табора — Црвене звезде!?