Коментар утакмице Бор — Партизан 1:0: Првенство среда—недеља оставило је трага и „црно-бели“ нису деловали тако убедљиво као у Новом Саду

Партизан је у зао час гостовао у Бору. Домаћин се налази на ивици амбиса, па се знало да ће Борани надчовечанским напором настојати да обезбеде победу која би их бар за педаљ удаљила од пута који води у провалију. Тако је и било. Домаћин је учинио све да би освојио два бода. Али, треба истаћи да су та настојања у потпуности била у оквирима фер-плеја. Ничег очајничког, некоректног, грубог или насилничког није било у игри тих несрећника који настоје да остану у врхунском фудбалу.

Противнику, као и судији, треба одати свако признање. То што смо поражени разлоге треба тражити у нашој игри. Пре свега било је јасно да се у оштром ритму не могу играти утакмице средом и недељом. Партизан је у Бору деловао уморно. Не може се рећи да се играчи нису борили, да нису желели бодове, победу, премију… Али, тога дана нису били спремни за подвиг.

Делимично оправдање лежи у томе што је противник имао знатно јаче мотиве: опстанак у лиги! Партизанови играчи желе да буду четврти и да учествују у једном великом европском такмичењу као што је Куп УЕФА. Од две жеље победила је она већа.

У полувремену „црно-бели“ су играли испод својих могућности. Тек су се у наставку раздрмали, били агресивнији, амбициознији, али све је то био велики промет, мала зарада. Није било правих шанси. Највећа гол-позиција на целој утакмици указала се Ненаду Бјековићу три минута пре краја. Пуцао је оштро, играчки реаговао, али је голман био на месту и рефлексно одбранио тај шут. Тако је нестала и последња нада да се измени резултат.

Реално мерећи Бор је био бољи тим и заслужено је победио. И уколико Партизан не буде четврти на табели не сме да се љути на друге, већ на себе. Јесенас је много пропуштено. Нешто је надокнађено али то није довољно да би се остварио бар и онај утешни пласман.

Овогодишње првенство Партизан је почео са наглашеним амбицијама. Хтео је много, постигао је мало. Затим је дошло до промене у стручном штабу. Измењена је комплетна атмосфера, па и дух екипе и све је кренуло набоље. Да су Бјековић и његова чета добили оне бодове код куће, који су очекивани, планирани, јер је Партизан словио као фаворит финиш првенства би био још драматичнији, јер би се и „црно-бели“ борили за титулу првака. На жалост, то се није догодило, па се све свело на три, односно два тима.

И поред пораза у Бору можемо констатовати да Партизан прогредира, иде напред. Можда смо ми сви мало нестрпљиви, хтели би смо више и брже да се све то одвија. Али, у фудбалу се никакав успех не постиже преко ноћи.

Још ћемо једну сезону оставити иза себе. Можда мање мрзовољни али ће нам поглед у будућност, баш после овог шампионата, бити ведрији, оптимистичкији, јер се показало да пристижу младе снаге. Све су то талентовани младићи, школовани фудбалери и готово сви су успешно положили испит већ на дебију или одмах после тога.

Какав ће састав „црно-белих“ бити у новом првенству тешко је предвидети. Једно је сигурно: биће много кандидата за први тим! Та конкуренција ће учинити да се нико не осети сигурним и унапред претплаћеним за место у тиму. Зато се можемо надати да ће сваки онај ко буде обукао дрес учинити све да га и на идућој утакмици понесе. А већ то многа значи.