Одјеци са пионирског Мини-купа Европе у фудбалу: Пионири-фудбалери најбољих европских фудбалских нација учинили су да Мини-куп Европе у Монтегију постане јединствена манифестација пријатељства најмлађих грађана света

Спортски аспект недавно одржаног Мини-купа Европе на којем су пионири Партизана били достојни пропагатори југословенског фудбала, имао је, по речима њиховог тренера Алексе Атанацковића, знатно шире одјеке. Они се, пре свега, огледају у зближавању најмлађих спортиста и изван фудбалских борилишта, у манифестовању спонтаног пријатељства које ће у сећању организатора и учесника остати незаборавна успомена.

АТАНАЦКОВИЋ: Наши пионири становали су у једној школи заједно са пионирима Ајнтрахта, Ајакса и Фејенорда. Било је право уживање посматрати пионире како склапају познанства, измењују адресе, интересују се за обичаје и начин живота својих нових познаника. У тим тренуцима чинило нам се као да се ради о старим пријатељима. Духом таквог пријатељства били су понајвише испуњени и њихови сусрети на спортском пољу. Томе је, мора се ређи, допринела француска штампа, у првом реду „Франс фудбал“ који је Мини-купу Европе у Монтегију посветио читаве три странице. Изванредна срдачност домаћина и њихово пословично гостопримство до те мере су повољно утицале на здрав такмичарски дух да је све време, на свим спортским борилиштима провејавао прави олимпијски дух.

П. ВЕСНИК: Памтите ли неке занимљиве детаље са овог турнира?

АТАНАЦКОВИЋ: Било их је много. На пример, публику на овом турниру сачињавали су углавном вршњаци фудбалера. Почетне ударце изводиле су девојчице, а да куриозитет буде већи неке утакмице судиле су две жене. Њима би, слободно могу да кажем, на суђењу могле да позавиде многе искусне судије мушког пола. Посвећена је велика пажња да се најмлађи упознају са јединственим знаменитостима Париза. Све екипе посетиле су Лувр, Ајфелову кулу, Нотр-дам, Јелисејска поља…

П. ВЕСНИК: Чули смо да Немци и Холанђани поклањају велику пажњу најмлађем узрасту фудбалера и да су у томе испред нас.

АТАНАЦКОВИЋ: Да, био сам импресиониран оним што сам видео у њиховим клубовима. Тренери неких западноевропских екипа били су убеђени да се шалимо када смо их упознали са чињеницом да наши пионири тренирају само на једном терену, који још није ни травнат.

И можда зато већ ово поређење довољно говори да за почетне успехе нису пресудни услови за рад, већ превасходно таленат. Тек касније одлучују и остали фактори! Наши дечаци су не само пласманом, већ и изузетним држањем били достојни представници југословенског фудбала.

То потврђује и одлука организатора Мини-купа Европе да идуће године позове још две југословенске екипе на ово велико такмичење.