По природи сам умерен и хладнокрван човек, али кад сам у листу „Спорт“ од 24. 07. 1974. године прочитао чланак дописника из Сплита, Емила Вуковића, нешто ме штрецну у срцу. Зато реших да пишући вам, дам себи одушка — да се изјадам.

Конкретно, Емил Вуковић у свом чланку на један чисто локални начин износи детаље у вези већ прераслог „Случаја Јасне Ефендић“.

Ма тај човек, вређа све редом, све и свакога. Шта више, позивајући у помоћ осталих пет република. Он људе у Југословенском спортском друштву Партизан назива лицемерима која уз помоћ лепих пара привлаче спортисте, за чији су се реноме и класу у спорту неки други тренери ознојили и грдно намучили (што му и не оспоравам). Али кад већ са толико „патриотизма“ пише о стварању спортиста, лично бих га упитао колико су се тренери Хајдука — Луштица и Ивић, ознојили да створе Холцера, Облака, Мешковића и друге фудбалере истог формата. Не они се нису ознојили, али се презнојила клупска каса Хајдука.

И зато вам могу рећи да људи који раде у Партизану не смеју седети скрштених руку, већ таквом новинару и таквом човеку требало би одговорити истом мером. Мислим, да у његовом напису који сам прочитао три пута (иако нисам правник) има места да се том новинару Емилу Вуковићу суди да законски одговара за увреду и клевету, јер каља име Партизана у једном дневном спортском листу.

— Верољуб Вучковић, Трстеник