Ново фудбалско првенство је на прагу. Партизан улази са доста амбиција и шанси. Ако говоримо о изгледима и шансама Партизана у наступајућем првенству, не можемо а да се не подсетимо да је овај популарни клуб освојио звучну титулу националног шампиона 1965. године, Куп Југославије, веровали или не, још 1957. године тако да смо се зажелели два највећа домаћа трофеја. Но, ови неповољни показатељи не могу умањити шансе „црно-белих“ у овогодишњем шампионату, јер пре свега Партизан је велики клуб, светле традиције и имена, коме је увек место у самој елити југословенских тимова.

У финишу минулог шампионата то је и доказао освајањем вредног четвртог места, што представља према објективним могућностима и догађајима у клубу успех, који даје наде у овом наступајућем првенству.

Садашњи тренер Мирко Дамјановић веома добро ради, али мора још много да учини у отклањању свих ових недостатака, због којих Партизан није као некад онај стари „парни ваљак“, који мрви све пред собом. Мислим да је Дамјановићева предност над осталим тренерима Партизана, што познаје подмладак у коме је радио веома дуго, да може знати који млади играч и на ком месту највише пружа. Поред тога Дамјановић је млад, стрпљив и амбициозан спортски радник, какав је одавно недостајао клубу. Много ради — мало прича и не даје „бомбасте“ изјаве. Зато управа клуба у овом изузетно вредном стручњаку и ентузијасти требало би да пружи пуну помоћ и укаже пуно поверење. Важно је да се поврати јединство клуба, а са њим ће доћи и успеси.

Партизанова публика је дивна и јединствена. Није мала ствар имати добар просек гледалаца, па чак бољи и од Црвене звезде. То нешто значи. Још када би били прваци — стадион би био премали да прими многобројне поклонике Партизана. Сада је прилика да се наши фудбалери покажу — да оправдају наше поверење.

— Славко Тодоровић, Младеновац